Smisao promena u visokom obrazovanju nije reforma radi reforme, već ambicija države i akademske zajednice da kroz reformu obrazovanja, nauke i kulture doprinesemo povećanju bruto društvenog proizvoda. Nema drastičnijeg porasta BDP bez značajnijeg ulaganja u ove oblasti, ocenio je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović, na jučerašnjem okruglom stolu o primeni Evropskog sistema prenosa bodova (ESPB) u Srbiji.
Učesnici skupa su se saglasili da je jedan od najvećih problema u sprovođenju reforme na domaćim visokoškolskim ustanovama primena ESPB i da bi u narednom periodu trebalo korigovati taj sistem, odnosno prilagoditi bodove realnom opterećenju studenata.
Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Jović istakao je da najviše problema s primenom Evropskog sistema prenosa bodova ima na fakultetima na kojima je loša prolaznost i na visokoškolskim ustanovama sa velikim brojem predmeta, jer je nemoguće da ih student položi u predviđenom roku, čak i ako su bodovi dobro dodeljeni.
On je naglasio da manji broj bodova ne znači da je neki predmet manje važan, već da iziskuje manje vremena da bi se u potpunosti savladali ishodi učenja i podsetio da broj bodova ne zavisi direktno od broja časova predavanja i vežbi.
– Bodovi su najveći problem reforme, jer odražavaju količinu rada koju treba utrošiti da se ispiti savladaju. Studenti nemaju naviku da rade osam sati dnevno, 45 nedelja u godini. Drugi problem je da li su nastavnici dobro procenili i prilagodili broj bodova predmetu. Obe ove stvari ćemo morati da menjamo. Sama informacija da bod vredi 30 radnih sati ne znači ništa, ako se ne stavi u kontekst šta čovek može da nauči za tih 30 sati, odnosno koliku količinu gradiva može da savlada. Cilj je da mlade naučimo da efikasno studiraju, a profesore da im prenose samo stručne i važne stvari – rekla je Vera Dondur, član Komisije za akreditaciju.
Izvor:Danas
