Većinu fakulteta treba zatvoriti

0
SHARE

 U Srbiji je oko 1.100 ljudi zaposleno u medicinskim istraživanjima. U prethodni pet godina više od 500 njih nije objavilo ni jedan jedini rad. Da bi neko mogao da predaje na doktorskim studijama, mora da ima objavljen bar jedan rad u nekom vodećem časopisu.

Na pojedinim beogradskim fakultetima oko 70 odsto ljudi ne ispunjava taj uslov, odnosno nisu objavili nijedan rad u nekom vodećem časopisu, objašnjava Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu, i dodaje da kada bi se stvarno vodilo računa o kvalitetu nastavnog kadra, mnogi fakulteti bi ostali bez akreditacija.

– Mi u Srbiji u ovom trenutku imamo sedam državnih i sedam privatnih univerziteta. Objektivno govoreći, od sedam državnih možemo da napravimo dva koja valjaju. Veliki deo njih bi se jednostavno ugasio kada bi se zabranilo da profesori rade na više od jednog fakulteta. Neki rade i na po pet, šest fakulteta – priča Rajić.

Najveći problem s kojim se suočavamo tokom akreditacije visokoškolskih ustanova je nekompetentnost predavača, jer nastavni kadar na fakultetima dugo nije obnavljan, a tehnološka revolucija je otišla daleko – potvrđuje za „Blic nedelje“ dr Slobodan Arsenijević, predsednik akreditacione komisije.

Ovu komisiju u narednom periodu čeka obiman posao. U toku je treći krug akreditacije, gde se prijavilo 50 fakulteta i 500 studijskih programa. Od 5. novembra počinje četvrti krug u kom treba da se akredituje još 80 fakulteta. Ceo postupak treba da se završi do jula sledeće godine, tako da u školsku 2009/2010. Srbija mora ući s akreditovanim fakultetima. Profesor Arsenijević nije optimista da će ovaj zahtevan posao biti završen u planiranom roku i da će svi fakulteti dobiti akreditaciju, ali, kako kaže, oni koji ne zadovolje kriterijume dobiće „akt upozorenja“ na devet meseci. Ukoliko u tom periodu ne otklone nepravilnosti, ostaće neakreditovani.

– Stvari moraju ozbiljno da se shvate. Problem kompetentnosti nastavnog kadra je veoma ozbiljan. To nije problem akreditacione komisije, to je problem države – dodaje prof. Arsenijević.

Kada bi se merilo po evropskim standardima, Srbiji u ovom trenutku nedostaje 2.000 univerzitetskih profesora. Do ovakve situacije dovelo je višegodišnje neulaganje u nastavni kadar. Mnoge katedre godinama nisu uvele u nastavu „svežu krv“. Deficit u kadrovima posebno je došao do izražaja kada se krenulo s akreditacijom. Kako bi zadovoljili kriterijume, privatni fakulteti su počeli da nude profesorima državnih fakulteta duplo veću platu.

„Privatni fakulteti koji imaju puno para počinju da ’kupuju’ bilo kakve profesore. Uopšte nije bitno da li su dobri ili loši, oni to rade da bi ispunili kvantitativni uslov. Pošto imaju para, na kraju će početi da odvlače i najbolje sa državnih univerziteta. I onda niti će privatni valjati, niti će državni valjati“, kaže profesor Rajić.

Osim sa kadrovima, veliki broj fakulteta ima problem i sa prostorom. Tako, recimo, Biološki fakultet u Beogradu od osnivanja nije imao zgradu, već se nastava odvija na pet lokacija u gradu. Profesor Arsenijević kaže da manjak kvadrata neće biti kamen spoticanja u akreditaciji i da se problem lako može rešiti iznajmljivanjem prostora.

Zamerke komisiji

Akreditacija fakulteta je apsolutno nužna da bi se obezbedio kvalitet, ali merila ove komisije su kvantitativna, sve se sastoji od brojki i procenata i sve je potpuno jedinstveno. Zbog toga se dešavalo, kao kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da recenzenti koji procenjuju kvalitet nastave daju pozitivno mišljenje, a komisija ipak ne akredituje fakultet, kaže Ljubiša Rajić.

Dodatna sredstva iz budžeta za visoko školstvo

Država ima obavezu da znanje vrati na vrh prioriteta i za to će biti izdvojena dodatna sredstva – najavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, na svečanosti povodom obeležavanja 60 godina od osnivanja Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na svečanosti održanoj na fakultetu ukazano je na njegov značaj za razvoj privrede nekadašnje Jugoslavije ali i na činjenicu da je Mašinski uz Elektrotehnički fakultet već u prvom krugu akreditovanja visokoškolskih ustanova ispunio sve uslove i dobio potrebno uverenje o uspešno završenom procesu akreditacije.

Kosovska Mitrovica i Novi Pazar

Ako bi se gledalo po tome kakav je standard prostorija, opreme i ljudi, onda bi bar dva državna univerziteta u Srbiji morala da budu ukinuta, a to su Prištinski u Kosovskoj Mitrovici i Novopazarski, a nisam siguran da bi mnogi privatni mogli da prođu, jer imate situaciju gde je fakultet na ledini, to su iznajmljene barake. To je posledica nepostojanja bilo kakve rasprave, šta hoćemo sa visokim obrazovanjem. Prvo, kada je došla Koštuničina vlada presečene su sve rasprave o tome, bilo je bitno uništiti sve što je prethodna vlada radila. Onda imamo prekid od nekoliko godina kada se ozbiljno o tome nije razgovaralo – kaže prof. Ljubiša Rajić.

More univerziteta

U Srbiji trenutno postoji sedam državnih i sedam privatnih univerziteta. Državni univerziteti imaju 84, a privatni 51 fakultet. Osim toga, postoji i pet samostalnih privatnih fakulteta koji nisu u sastavu univerziteta. U poslednjih deset godina u Srbiji su univerziteti nicali kao pečurke. Akreditacijom konačno treba da se iskristališe koji od njih će nastaviti sa radom.

Izvor:blic