Vicepremijer Božidar Đelić verovatno je prvi političar u Srbiji koji je, doduše indirektno, priznao da mu drugi pišu ono što priča.
Naime, Đelićev kabinet objavio je konkurs za saradnika u grupi za odnose sa javnošću, u kome se, pored ostalih uslova, traži i iskustvo u pisanju govora!
Đelić, međutim, nije jedini član Vlade kome pišu govore, što potvrđuje i sagovornik „Alo!“, doskorašnji medijski savetnik jednog od ministara.
– Evo, ja sam kao savetnik pisao govore, mada znam i šefove kabineta koji to rade. Aleksandar Nikitović je, recimo, Koštunici pisao glavne teze, što je temelj govora, a ovaj ga je samo razrađivao. U principu, govor nije teško napisati, jer u pozivnici za neki događaj i propratnom pismu obično bude pola elemenata koji se mogu upotrebiti. Pored toga, kabinet ministra obično od stručnih službi u Ministarstvu dobija relevantne činjenice, a zatim sve to uobliči i doda političku poruku – otkriva naš izvor.
Naknada za veštinu pisanja govora u srpskoj vladi je maksimalno 90.000 dinara, koliko mesečno dobijaju posebni savetnici za medije, ali obično je manja i kreće se oko 60.000.
Neki ministri za pisanje govora iznajmljuju i specijalizovane agencije, koje za takav i ostale PR poslove uzimaju od do 200.000 do maksimalno 400.000 dinara mesečno.
Da li su tolike pare opravdane ili ne, može se raspravljati, ali da se agencije trude, trude se. Tako, recimo „Arts end Krafts“, osim što po narudžbini može da napiše govor, svog klijenta savetuju kako da ga prezentuje. Iskustva ove agencije predlažu da je najbolje da govornik pred javni nastup obuče jednobojnu, belu ili svetlo plavu košulju, „rojal“ plavo ili sivo odelo i jednobojnu, najbolje „pauer red“ kravatu.
– Udobno se smestite u stolicu. Pri tom, ne treba da se zavalite. Najbolje je da se nagnete napred, otprilike pod uglom od 75 stepeni – piše, između ostalog, u preporuci agencije „Arts end Krafts“, koju su oni svojevremeno uputili jednom ministarstvu, a u koju je „Alo!“ imao uvid.
Međutim, u Vladi Srbije ima i ministara kojima niko ne piše govore i medijske nastupe, već se sami spremaju. Jedan od njih je ministar za dijasporu Srđan Srećković.
– Na samom početku političke karijere išao sam na kurs za odnose sa javnošću, ali to je bilo sve. Pred nastupe se konsultujem sa stranačkim kolegama, ali svoje govore pišem sam – objašnjava Srećković za „Alo!“.
S druge strane, šef informativne službe G17 plus Nikola Papak objašnjava da je priprema stranačkih funkcionera za javne nastupe uobičajena i tvrdi da to rade sve stranke. U ovoj stranci za to je, prema njegovim rečima, zadužen tim od četvoro stalno zaposlenih, koji rade u pres službi. Papak, međutim, negira da je njihov zadatak i pisanje govora stranačkim funkcionerima i tvrdi da oni to rade sami.
– Druge stranke koriste usluge specijalizovanih agencija, a kod nas taj posao radi pres služba. Naš zadatak je da im obezbedimo sve podatke, da im organizujemo javne nastupe, eventualno se konsultujemo oko govora. – pojašnjava Papak.
Za jedan tekst 10.000 dolara
Koliko smo daleko od razvijenog Zapada, pokazuje i primer uslužnog pisanja govora za političare. Dok kod nas ta usluga, uključujući i ostale iz PR oblasti košta maksimalno 5.000 evra mesečno, u SAD specijalisti za tu vrstu posla uzimaju i 10.000 dolara po jednom govoru, a napišu ih bar deset mesečno.
Velji govore piše desetogodišnjak
Lider Nove Srbije Velimir Ilić problem sa pisanjem govora i medijskim nastupom rešio je na veoma neuobičajen način.
– Naravno da imam političkog savetnika, on mi piše govore i savetuje me kako da se ponašam na mitinzima. To je moj sin Jovan koji ima 10 godina – kaže u šali bivši ministar infrastrukture i dodaje da nikad nije tražio savet za javni nastup.
Izvor:Alo
