Čeka nas težak period zadržavanja stručnog kadra, ističe ministar. Nemačkoj će za četiri godine nedostajati čak 400.000 naučnika. „Simens“ pravi svoju naučnu bazu još od dece u vrtiću. Ili ćemo ulagati u razvoj nauke i njenu primenu ili nas nigde neće biti u novom naletu globalizacije – izjavio je juče Božidar Đelić, ministar nauke i tehnologije, otvarajući prvi konsultativni sastanak eminentnih ljudi koji će raditi na smernicama razvoja nauke i tehnologije u Srbiji.
Prema njegovim rečima, poseban akcenat ministarstva biće na stvaranju uslova za mlade naučnike u Srbiji, pošto će budućnost u naučnom svetu obeležiti velike bitke za ljudske resurse.
– U dvadeset prvom veku novac prati mozak. U Americi, koja je nekada privlačila stručnjake, dolazi do krize, jer 80 odsto doktoranata te zemlje nisu njeni državljani, a sada rado odlaze u nove ekonomske centre kao što su Rusija, Kina i Indija – rekao je Đelić u delu sastanka koji je bio otvoren za novinare. On je naglasio da našu zemlju takođe čeka težak proces zadržavanja stručnog kadra pošto će samo u Nemačkoj do 2012. godine biti prostora za čak 400.000 stranih naučnika.
Koliko je važno ulagati u budućnost, ministar je naveo primer kompanije „Simens“, koja tako ozbiljno shvata značaj ljudskog resursa da koristeći „fudbalski metod“ već u vrtićima ulaže značajna sredstva za regrutovanje budućih kadrova.
Konsultativnom sastanku su prisustvovali predstavnici SANU-a, univerziteta, naučnih i društvenih instituta, članovi Mense, inovatori, ali i brojni privrednici i direktori iz finansijskih institucija, što je bio povod ministru Đeliću da pozove sve njih na saradnju, napominjući da je nauka suviše ozbiljna stvar da se prepusti samo naučnicima.
– Potrebno je organizovati čitav sistem da radi u interesu društva i da nauka izađe izvan začaranog kruga koji funkcioniše na relaciji univerzitet – institut – SANU – istakao je Đelić. On smatra da budući razvoj nauke treba da ide sa prioritetima društva, od kojih je prvi ulaganje u energetiku, pošto Srbija troši četiri puta više resursa da bi proizvela istu količinu energije kao zemlje Zapada, što nas svrstava u red „siromašnih rasipnika“. Pored ulaganja u energetiku, naučna istraživanja treba da idu u korist unapređenja poljoprivrede, ulaganja u kapacitete vojne industrije, a posebno u VMA.
Đelić je najavio izmeštanje smetlišta Vinča sa sadašnje lokacije i izgradnju „mulitidisciplinarnog parka nauke“ na tom prostoru. Obećao je i da će projektovani budžet za naučna istraživanja do 2012. godine dostići pola milijarde evra, što ga čini pet puta većim od sadašnjeg, ali i da će se država uključiti u projekte koji nose rizik kada se prvi put organizuje primena patenata. Na ovom mestu ministar nauke uputio je kritiku naučnim radnicima iznoseći podatak da od 200 patenata, koliko ih je prijavljeno Zavodu za intelektualnu svojinu, svega deset inovacija jesu delo magistara i doktora nauka, dok 95 odsto izuma pripada „laicima“.
Đelić se raduje novom poslu
Drugi po redu konsultativni sastanak stručnjaka biće održan u septembru. Tada će instituti i naučni radnici podneti projekte na osnovu kojih će se planirati budžet za tu oblast u 2009. godini. Đelić je predložio da se formira i elektronska „baza“ ljudi koji su prisutni u tim ustanovama.
Radujući se svom novom poslu, ministar nauke je najavio da će u narednom periodu lično obilaziti naučne ustanove, koordinisati projekte i davati privilegije onim idejama koji su u interesu Srbije.
Izvor:Glas
