Papreni brucoški indeks

0
SHARE

 Na odluku o izboru fakulteta, kako pokazuju brojne ankete među srednjoškolskom populacijom, često utiče i to koliko je novca potrebno izdvojiti za brucoški indeks. Uz školarinu, koja se kreće i do 240.000 dinara, roditelji budućih akademaca moraju da pripreme do 10.000 dinara za polaganje prijemnog ispita, do 6.000 dinara za upis (na Novosadskom univerzitetu) i oko 16.000 dinara za udžbenike i materijale neophodne za vežbe na prvoj godini studija. Tako, recimo, na Fakultetu likovnih umetnosti, brucošima je stalno potrebno nešto od materijala, boje, papiri, blokovi, dleta, platna, nožići… Iako fakultet obezbeđuje deo materijala neophodnog za slikanje, vajanje ili izradu grafike, studenti sa ovog fakulteta kažu da je mnogo novca potrebno za ono što fakultet ne pribavlja.

– Brucoš mora da ima špaklu, drvena staje nešto više od 100 dinara, ali je ona metalna, koja je i bolja, oko 20 ili 30 evra i naručuje se privatno, jer je nije lako naći u prodaji. Komplet dleta za linorez, koji koriste slikari i vajari, košta 750 dinara, a da ne pominjem da je slikarima neophodan i veliki broj četkica. Papiri su nam stalno potrebni i dosta ih trošimo, a jedan blok za male skice sa popustom za studente sa akademije je oko 500 dinara, dok je kvalitetniji akvarel-papir 250 dinara komad – priča Tanja koja je student prve godine na beogradskoj likovnoj akademiji.

Veliki izdatak predstavljaju i udžbenici i literatura, pa Tanja kaže da njene kolege uglavnom kopiraju sve skripte, od kojih samo ona za istoriju umetnosti košta više od 3.000 dinara.

– Kupiti knjige koje su potrebne samo za jedan predmet bilo bi preskupo, pa svi uglavnom kopiramo. A tu nastaje još jedan problem – fotkopirane slike su crno-bele, pa onda moramo da skidamo sa Interneta reprodukciju u boji – priča Tanja.

Školarina za buduće brucoše na ovom fakultetu je 150.000 dinara, a pre toga je neophodno spremiti i 10.000 dinara za polaganje prijemnog ispita. Studije arhitekture godinama unazad su najskuplje u Srbiji. Za indeks samofinansirajućih brucoša potrebno je izdvojiti čak 240.000 dinara. I to je samo početak, jer tek kasnije stižu troškovi za tehničke radove, crteže, plakate i makete. Student sa kojim smo razgovarali, Luka, objašnjava da može i jeftinije da se prođe, ako ste snalažljivi.

– Plašili su me da će mi biti potreban laptop kada upišem arhitekturu, ali nije bilo tako, iako se podrazumeva da imate računar kod kuće. Veliki izdatak može da predstavlja sto ili tabla za crtanje koji su neophodni, jer ne možete da radite na običnom stolu. Tabla je oko 5.000 dinara, ali sam je pozajmio od starijeg kolege, pa sam tu uštedeo– objašnjava Luka.

Osnovni pribor za crtanje nije toliko skup i ne treba vam mnogo toga, ali dosta novca troši se na štampanje, napominje ovaj brucoš. Crteži i radovi koji moraju biti odštampani u boji, na kvalitetnom papiru i u velikom formatu staju od 600 do oko 1.400 dinara.

– Brucoši imaju obezbeđen sav materijal koji im je potreban za vežbe, ali toga nema toliko mnogo, jer je uglavnom reč o opštestručnim predmetima. Potreban je samo beli mantil, a budući da naš fakultet ove godine nema samofinansirajuće studente, već upisuje 160 brucoša koji će se finansirati iz budžeta, neće im biti potreban čak ni novac za školarinu – objašnjava profesor dr Dragoslav Stamenković, dekan Stomatološkog fakulteta.

Jedini obavezni novčani izdatak jeste kupovina praktikuma koji su neophodni za vežbe, a koji koštaju po 1.500 dinara i ima ih četiri na prvoj godini, pričaju studenti sa ovog fakulteta.

– Knjige su skupe, uglavnom od 1.500 dinara pa naviše, ali niko nas ne obavezuje da moramo da ih kupimo, pa se snalazimo na druge načine. Kupujemo fotokopije, ili nekolicina nas skupi novac pa kupimo zajedno knjigu iz koje svi učimo – priča Ana, jedna od brucoškinja sa ovog fakulteta.

Visoke cene udžbenika i literature muče mnoge akademce. Brucošima koji upišu neki od stranih jezika na Filološkom fakultetu biće neophodni rečnici i gramatike, za koje ukupno treba izdvojiti više od 5.000 dinara.

– Prošle godine kupovina svih rečnika, skripti i gramatika koštala me je oko 10.000 dinara. Samo jedan rečnik košta oko 4.000 dinara, a neophodni su nam i srpsko-nemački i nemačko-srpski – kaže Verica, studentkinja druge godine Filološkog fakulteta.

Istu sumu novca za knjige potrebne za pripremu prvog dela ispita iz istorije arhitekture izdvojila je i Mia, brucoškinja sa Filozofskog fakulteta, koja studira istoriju umetnosti.

– Nije bilo obavezno kupovati te knjige, jer sve mogu da se nađu u biblioteci, ali ja sam želela da ih imam. Inače, koristimo gotovo isključivo skripte, jer jedna knjiga koja nam je potrebna za spremanje ispita staje i do 5.000 dinara. Biblioteka ima dosta literature, ali ona može da se posuđuje samo na jedan dan ili da se koristi u čitaonici, tako da morate da učite u biblioteci ili da iskopirate knjigu – kaže ona.

Školarine na privatnim fakultetima kreću se od hiljadu do nekoliko hiljada evra, ali većina ovih visokoškolskih ustanova svojim studentima obezbeđuje sav potreban pribor. Pogodnost da je u školarinu uračunata i nabavka udžbenika (kao i pravo na polaganje ispita tri puta), na državnim fakultetima za sada imaju samo studenti Pravnog fakulteta u Beogradu koji treba da pripreme 85.000 dinara.
  +1   
Izvor: Politika