U Ameriku odu na studije, a vrate se kao lideri

0
SHARE

 Igor Zlatoje, učenik opšteg smera Gimnazije iz Petrovca na Mlavi, nalazi se na 66. mestu počasne liste najplemenitijih i najuspešnijih građana koji će sledećeg meseca dobiti nove pasoše. Među odabranima za koje su građani glasali, Igor se našao posle sjajnih rezultata za vreme jednogodišnjeg boravka u srednjoj školi u Kentonu, država Ohajo.

Tamo je stigao u okviru programa E-Smajl koji finansira Vlada SAD, preko kojeg je od 2006. u tri školske sezone ukupno 150 srpskih đaka završilo drugi ili treći razred srednje škole u američkim gradovima.
– Iznenadio sam se organizacijom nastave i istinskim posvećenjem profesora individualnom radu sa učenicima u američkim školama. Skoro svi predmeti su izborni, a važne discipline kao što je matematika izučavaju se postupno i bez nagomilavanja gradiva, kaže za „Blic“ Igor Zlatojev, koji je pobedio u simulaciji procesa u okviru anglosansonskog krivičnog prava održanom na Severnom univerzitetu u Ohaju.
Inače, po povratku u Srbiju, Igor je volonterski u Petrovcu na Mlavi organizovao edukacija građana o zaštiti životne sredine i pomogao u oživljavanju saradnje sa opštinom Rebica u susednoj Rumuniji.
Prema rečima Kasandre Pejton, regionalnog koordinatora Američkog saveta za Istočnu Evropu, za jednogodišnji boravak u SAD mogu da se prijave svi učenici prvog ili drugog razreda srednje škole koji su državljani Srbije, imaju dobre prosečne ocene i malo govore i razumeju engleski jezik.
– Posle dva testiranja iz znanja engleskog jezika i dva eseja na zadatu temu, presudan momenat za ulazak u program je razgovor sa kandidatima i njihovim porodicama o razlozima i predstavi učenika o životu koji ih čeka u SAD. Neki misle da putuju u Ameriku radi šopinga i zabave i nisu svesni da će svoju porodici na godinu dana zameniti nekom drugom, u kojoj će biti pod starateljstvom i sa različitim obavezama i odgovornostima. Često se dešava da se deca toliko sprijatelje sa svojim domaćinima da čitave porodice na nekoliko meseci posećuju jedna drugu – kaže Kasandra Pejton, i naglašava obavezu učenika da završe srednju školu u Srbiji kako bi iskustva stečena u SAD primenili u lokalnoj sredini.
Istu obavezu, samo na univerzitetskom nivou, imaju i studenti iz Srbije koji u okviru programa FORECAST, koji takođe finansira Vlada SAD, već treću školsku godinu idu na dva semestra na američke državne fakultete.
– Prijava za ovaj program sadrži i preporuke profesora, potvrdu o položenim ispitima, motivaciono pismo i obavezan uspeh na TOEFL testu iz poznavanja engleskog jezika. Naravno, opet je presudan razgovor sa kandidatima, ali i želje i potrebe američkih univerziteta na koje ih šaljemo. Studenti dobijaju punu školarinu koja podrazumeva boravak u univerzitetskom kampu, knjige, pristup univerzitetskim i gradskim bibliotekama, ulaznice za muzeje. Naravno, oni se snalaze za džeparac radeći u kafićima, restoranima, supermarketima… uostalom kao i sve njihove kolege. Studenti druge ili treće godine osnovnih studija iz Srbije provode dva semestra na američkim državnim univerzitetima u Alabami, Indijani, Džordžiji, Minesoti, Ilinoisu, Misuriju, Montani, Koloradu i Vašingtonu – kaže za „Blic“ Suzan M. Delja, ataše za kulturu ambasade SAD u Beogradu, i dodaje da je osnovni cilj programa sticanje samopouzdanja ambicioznih i vrednih studenata iz Srbije.
– Kada se uvere da nisu puno različiti u odnosu na svoje kolege u SAD, oni bivaju spremni da se po povratku u domovinu posvete liderskim pozicijama u mikrosredinama u kojima žive. Dobra iskustva koja su stekli na američkim univerzitetima oni prenose na svoju okolinu i na taj način društvo napreduje u celini – objašnjava Suzan M. Delja, dok s nestrpljenjem očekuje krajem maja povratak grupe od 21 srpskog studenta iz Amerike.
– U pilot-programu 2006. godine našlo se samo šest studenata, dok u avgustu ove godine šaljemo u SAD 35 akademaca. Nadam se da će ih sledeće godine biti još više – kaže Suzan M. Delja.

Finska, izmišljena zemlja
Igor Zlatojev priča da je posle šest nedelja učenja pravnog sistema SAD uspeo sam da ih na njihovom jeziku nadgovori.
– Posle toga sam održao brojne prezentacij o srpskoj kulturnoj baštini, folkloru, istoriji i shvatio da moji novi drugari u američkim školama slabo poznaju geografiju Evrope, jer su za Norvešku, Hrvatsku, Mađarsku, Austriju, Finsku tvrdili da su izmišljene zemlje. S druge strane, praktična znanja u laboratorijama i radionicama su im impresivna, a volonterski rad značajan vid društvene socijalizacije. Tako sam volontirao u biblioteci, armiji spasa, školskom fudbalskom timu, pa me je Predsednički savet SAD uvrstio u Počasno društvo američkih akademaca – objašnjava Igor Zlatajev.

Izvor:Blic