Završetak formalnog obrazovanja i sticanje fakultetske diplome jeste važan, ali ne i jedini uslov za dobijanje posla, tvrde predstavnici kompanija koje su se predstavile na nedavno održanom 14. po redu sajmu zapošljavanja „Karier dejs" u Beogradu.
– Univerzalno pravilo u razvijenom ekonomskom svetu je permanentno obrazovanje, odnosno sticanje novih znanja, usavršavanje i ulaganje u sebe. Znanje najmanje jednog stranog jezika i poznavanje rada na računaru se podrazumeva – napominju u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije SIEPA, koja je na sajmu zapošljavanja omogućila posetiocima, pre svega, studentima, da vide kako izgleda pravi razgovor za posao i da dobiju povratnu informaciju kakav utisak su ostavili.
Sonja Ristić, zadužena za regrutovanje, selekciju i zapošljavanje u Alfa banci, koja drugi put učestvuje na sajmu, kaže da ova banka planira da tokom 2008. zaposli 500 najkvalitetnijih kandidata, ne samo iz Beograda već širom Srbije. Ona kaže da je sajam zapošljavanja dobar način da se potencijalni kandidati predstave i da predaju svoj CV, a svi oni koji propuste šansu da apliciraju na ovoj manifestaciji to mogu učiniti preko veb sajta Alfa banke.
– Otvoreni smo za sve struke, ne samo za ekonomiste, jer danas u bankarstvu mogu raditi i ljudi koju su završili matematičke fakultete, pa i arhitekte. Obrazovanje je važno, ali je bitno i ono što ljudi mogu da doprinesu svojim radom i zalaganjem u banci. Treba pre svega da poseduje želju za napredovanjem, da imaju lične planove koje žele da ostvare kada je reč o karijeri – objašnjava Ristićeva, uz napomenu da je ova banka lane zaposlila jedan broj mladih ljudi koji su posetili „Karijer dejs" i da mišljenje da je za posao u banci potrebna veza u njihovom slučaju ne važi.
Njen stav, međutim, ne dele mladi sa kojima smo razgovarali na sajmu zapošljavanja. Ivana Veličković, diplomirani ekonomista traži posao dve godine i dosad su joj nudili uglavnom zaposlenje u privatnim firmama, gde je trebalo da obavlja sekretarske poslove. Ona smatra da veoma mali broj ljudi uspe da na ovakvim manifestacijama dobije posao, uz napomenu da se u velike i moćne kompanije uglavnom ulazi „ако imate nekoga". U razgovoru sa dve studentkinje privatnog beogradskog fakulteta za menadžment opet čujemo sličnu priču – ne veruju da će bez veze uspeti da se zaposle. One navode primer svoje drugarice koja je sa diplomom Ekonomskog fakulteta (smer bankarstvo) dve godine zaredom dolazila na sajam zapošljavanja i aplicirala za posao, ali je uspela da se zaposli "tek kada je pronašla jaku vezu u jednoj banci".
Ivana Vlahović, menadžer za regrutaciju kadrova u kompaniji Delta đenerali kaže da se na prošlogodišnjem sajmu za posao u ovoj firmi prijavilo 2.000 kandidata, od kojih je 200 pozvano na razgovor, a dvadesetak najboljih su dobili posao. Od svojih budućih radnika ova kompanija očekuje da budu ambiciozni, vredni, privrženi firmi, da hoće da rade i da se pokažu. Prvi put na sajmu zapošljavanja posetiocima se predstavio Jat Airways, želeći, kako kažu, da provere puls mladih koji su potencijalni kandidati, zainteresovani za rad u ovoj kompaniji za vreme koje dolazi. U ovom trenutku Jatu su potrebni inženjeri saobraćajnog i mašinskog fakulteta vazduhoplovnog smera i jedan farmaceut za rad u vazduhoplovno-medicinskom centru.
Dubravka Cucurević, menadžer za odnose s javnošću „Karijer dejs" napominje da je tokom prošle godine sajmove u Beogradu, Nišu i Novom Sadu posetilo između 8.000 i 10.000 posetilaca i da je njih oko stotinu dobilo posao, bilo da su stalno zaposleni ili su primljeni na stručnu praksu. Ona napominje da svi posetioci mogu da se registruju u „Karijer dejs" bazu podataka koja je poslodavcima, učesnicima sajma, dostupna tokom cele godine. „Karijer dejs" će danas i sutra biti održan u Novom Sadu, u holu Master centra Novosadskog sajma, a 17. i 18. aprila u Nišu na Elektronskom fakultetu.
Najtraženija IT zanimanja
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je registrovano oko 800.000 nezaposlenih, od čega prema grubim procenama oko 30 odsto njih ne traži aktivno posao, saznajemo od Dragana Đukića, direktora Sektora za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Kada je reč o kvalifikacionoj strukturi, dominantno je ućešće osoba sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme. Njih je više od 50 odsto od ukupnog broja na evidenciji. 0ko tri odsto su nezaposleni sa diplomom više škole, a toliko je i fakultetski obrazovanih. Đukić kaže da je na tržištu rada, ne samo domaćem već i inostranom, najveća potražnja za inženjerima informatike, elektrotehnike i programerima. Poslodavci traže i pravnike i ekonomiste, posebno ako imaju specijalizaciju u oblasti finansija i osiguranja. Relativno je dobra tražnja za farmaceutima, inženjerima građevinarstva i mašinstva, ali treba imati u vidu da postoje razlike u regionima, pa se tako događa da, na primer, u nekom regionu poslodavci traže profile stručnjaka kojih nema, dok ih u drugom gradu ima previše. U najlošijoj poziciji, kada je reč o visokoobrazovanim kadrovima, jesu inženjeri poljoprivrede (izuzev smera prehrambene tehnologije), inženjeri geologije, rudarstva i tekstilstva.
Izvor:Danas
