Papiru preti izumiranje

0
SHARE

 Važnoj namirnici koja je prožimala naše živote, koju smo uredno slagali, raspoređivali i bili vidno uznemireni njenom količinom i nezgrapnošću u odnosu na veličinu životnog prostora – papiru – kako tvrdi nedeljni Njujork tajms, preti izumiranje. Ovaj proces odvija se polako, i to značajno više u bogatijim zemljama kao nuspojava digitalizaciji svih segmenata života, i u toj meri da možemo postaviti pitanje: šta je danas u svetu master kopija: papir ili digitalna verzija?  Bruster Kejl, osnivač i direktor Internet arhive, neprofitne digitalne biblioteke na to pitanje daje "apsolutno digitalan" odgovor. Iako je Kejlov odgovor neobičan ako se uzmu u obzir srpske administracije koje teže tone papirologije i koje dovode samo do niza zabuna, on sasvim odgovara današnjici zapada.  Elektronsko plaćanje, naručivanje, poslovanje uopšte preuzimaju primat nad konvencionalnim fakturama, profakturama i priznanicama. Posle rasta potrošnje tokom 80-ih i 90-ih, od 2000. do 2005. suočeni smo sa padom potrošnje papira za šest odsto, a tržištem, u to ime, počinju da dominiraju firme koje se bave zamenom štampanih dokumenata digitalnim. Svake godine svet proizvede 300 miliona tona papira. Svaki od listova može da sadrži vlakna stotine stabala. Oko 30 miliona jutara šume se u ove svrhe poseče godišnje. Za svaku tonu papira, od dve do četiri tone drveća se donese u pilanu, dok staro i bolesno drveće predstavlja tek desetinu tog sadržaja. U poslovnom svetu firme na sebe preuzimaju troškove štampanja priznanica, email-ova i sličnih dokumenata. U kućnoj upotrebi usled cena mastila, štampača i papira, sa mnogo više pažnje se upotrebljava opcija štampe. U Americi, zemlji u kojoj poslovi vezani za štampu predstavljaju industriju vrednu jedan bilijardu dolara, samo 42 odsto papira se reciklira, za razliku od Nemačke (70 odsto) i Švedske (63 odsto). Ipak, upravo u Americi prosečan radnik u kancelariji iskoristi preko 10.000 listova papira godišnje, a papir čini oko 40 procenata ukupnog američkog đubreta. Sa druge strane, sajt www.enviromentalpaper.org tvrdi da kada bi industrijske zemlje smanjile upotrebu papira za trećinu, uz podizanje iskorišćavanja recikliranog papira na 60 odsto, i upotrebu dodatnih neorganskih supstanci, potrošnja bi imala mesta za rast, a seča šuma bi opala za 56 odsto. U svetlu ovih podataka mnoge porodice u industrijskim zemljama, naročito bogate i željne prestiža odlučile su da vode paperless (bezpapirni) život. Potpun prestanak upotrebe papira ne očekuje se tako skoro. Nestanak papirne industrije bi samo u SAD ostavio 10 miliona ljudi bez posla. Ipak, ovaj problem ima velikih izgleda da bude rešen budući da se smanjenjem količine papira povećava efikasnost poslovanja. Za razliku od potrošnje naftnih derivata, ovaj problem ima sagledivo rešenje, gde će se nauka, ekologija i zdrav razum izboriti za dobro planete. Preporuka sajta www.woodsconsumption.org, za dugo vreme tranzicije u digitalne vode jeste da se memorandumi dostavljaju email-om, interni dokumenti putem mreže, da se stranice "bookmark-uju" umesto štampanja, da se koriste elektronski poslovni formulari, podaci o poslovanju storniraju na kompakt diskovima i slično – a sve u cilju smanjenja proizvodnje i potrošnje organskog papira.

Izvor: Danas