U Americi je i zabava rad

0
SHARE

 Harvard klub Srbije dobio je nagradu svetskog Udruženja harvardskih diplomaca (Harvard Alumni Association) kao jedan od dva kluba koji su u prethodnoj godini najviše doprineli ostvarivanju ciljeva Harvarda i udruženja diplomaca – alumnija Harvarda. Trenutno u svetu ima više od 190 klubova. Pored srpskog, odlikovan je i klub grada Čikaga.

 Priznanje ćemo primiti na zimskoj godišnjoj konferenciji HAA 31. januara u Kembridžu – najavljuje za Danas mr Dušan Rakitić, predsednik Harvard kluba Srbije i asistent-pripravnik na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Dušan je jedan od malobrojnih mladih ljudi iz Srbije koji je uspeo da po završetku osnovnih studija na beogradskom Pravnom fakultetu upiše magistraturu na harvardskom pravnom fakultetu. Kaže da je znanje koje je stekao na osnovnim studijama bilo "odličan oslonac za nastavak školovanja na Harvardu", i da je "često bilo nadmoćnije u poređenju sa znanjem kolega s drugih pravnih škola u svetu".

Na pitanje kakva je uloga Harvard kluba na čijem je čelu, on objašnjava da klub nastoji da akademskoj zajednici Srbije pomogne da se reintegriše u svetsku akademsku zajednicu. Komunikacija je, kako kaže, dvosmerna – trude se da pomognu srpskim učenicima i studentima pri proceni za prijavljivanje i pri prijavljivanju na studije na Harvardu, ali i harvardskim akademskim istraživačima da se zainteresuju za Srbiju i sarađuju sa srpskim kolegama. Dušan izražava uverenje da je to "najbolji način da se isprave pogrešne i lažne predstave o Srbiji, i to u celom svetu, jer ceo svet uvažava Harvard"
– Naš cilj je i da olakšamo da problemi o kojima razmišljaju, metodološki pristupi koje primenjuju profesori i studenti na Harvardu budu predstavljeni u Srbiji. Budući da su naši članovi među najuticajnijim državnicima, najcenjenijim stručnjacima i najuspešnijim poslovnim ljudima, trudimo se da stvaramo prilike da oni prenose svoja iskustva studentima završnih godina u Srbiji – kaže Dušan.
Upoređujući način studiranja na domaćim visokoškolskim ustanovama sa Harvardom, Dušan Rakitić ističe da nadmetanje, odnosno konkurencija, upadljivo nedostaje srpskim studentima u odnosu na američke.

– Američki student je uveren, i to je zaista tako, da njegov uspeh u karijeri zavisi od njegovog uspeha na studijama. Profesori ne moraju da strahuju da će studenti na ispitu prepisivati jedni od drugih, jer student neće pomoći svom konkurentu, ma koliko bili prijatelji izvan učionice. Poverenje je standard koji često nedostaje ne samo našoj akademskoj zajednici, već i drugim segmentima društva. Na studijama u Americi možete da prekršite većinu formi pod uslovom da postupate u dobroj veri i s valjanim opravdanjem, no ako neko jednom bude uhvaćen u prevari pouzdano gubi ne samo studentski status, već i mogućnost valjanog zaposlenja – kaže Dušan.

On dodaje da su profesori na Harvardu suštinski otvoreni za diskusiju i neposredan rad sa studentima. Vreme koje studenti provedu dok su na studijama potpuno je ispunjeno zadacima. Studenti radove na studijama pišu iz dana u dan, i iz časa u čas bivaju ocenjivani za svoje učenje, dok leta provode na praksi. Istovremeno imaju vremena i mogućnosti za zabavu. Bavljenje sportom je gotovo neophodno da bi se održala dobra kondicija za svakodnevni i celodnevni rad. U Americi je i zabava rad, objašnjava Rakitić.
– Izaberi ono što voliš da radiš i nikada više nećeš morati da radiš – parafraza je izreke jednog antičkog filosofa koja dobro izražava način života na Harvardu – ističe naš sagovornik.

Na pitanje kakve su mogućnosti da mladi iz naše zemlje nastave školovanje na Harvardu, Dušan objašnjava da učenici koji završe gimnazije i srednje škole mogu konkurisati na koledž, dok diplomci mogu konkurisati na diplomske škole – graduate schools – medicinu, poslovnu školu, pravnu školu, školu za javnu upravu… Opšte je pravilo za američke univerzitete da što je univerzitet ugledniji, toliko ima i strože uslove za prijem, ali kako su ugledni univerziteti veoma bogati, na njima će studenti koji su primljeni, posebno oni koji dolaze iz nerazvijene zemlje, lakše i više biti oslobođeni plaćanja školarine i troškova života za vreme studija. Konkurencija za prijem na studije je izuzetno oštra i globalna. Odluka o prijemu donosi se nezavisno od finansijskih mogućnosti kandidata. Odluka o finansijskoj ponudi kandidatu obuhvata mogućnost oslobađanja od školarine i mogućnost da student radi na kampusu univerziteta i da se zaduži kod američke banke uz garanciju Univerziteta radi pokrivanja troškova života. Veći deo zemlje i veliki broj objekata u Kembridžu, gradu pored Bostona u kojem se nalazi Harvard, u vlasništvu je univerziteta koji u svojim spavaonicama, kućama i stanovima pruža smeštaj po povoljnijim cenama od tržišnih. Tržišna visina zakupa u Kembridžu među najvišim je u Americi – naglašava Dušan.

 

VIŠE od 50 Članova
Harvard klubovi su udruženja diplomaca Harvarda, s ciljem da u određenoj geografskoj oblasti omoguće njihovo međusobno povezivanje i kontakt sa svojim univerzitetom. Harvard klub Srbije osnovan je kao klub Srbije i Crne Gore u junu 2004. god. Od 12 osnivača Klub je veoma brzo porastao i danas broji više od 50 članova. Članovi su brojne ličnosti koje su posle demokratskih promena vršile najviše državničke poslove, među kojima su i sadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, kao i neki od najuspešnijih poslovnih ljudi Srbije.

Izvor:Danas