Strani lovci na talente vrebaju najbolje

0
SHARE

 Mada bi najbolji studenti srpskih univerziteta, ako bi bili u mogućnosti da biraju, izabrali da ostanu u Srbiji, njihov izbor najčešće zavisi od šanse za zaposlenje i pristojnu zaradu. Ako posla nema, razloge za odlazak niko ne dovodi u pitanje, pogotovo ne kada su u Srbiji već otvorene kancelarije skauta svetskih univerziteta

čiji je zadatak da najtalentovanijima olakšaju put ka zapadnoj Evropi ili Americi.

Za studente generacije koja je rođena, u proseku, 1983. godine, a koje smo anketirali prethodnih nekoliko dana, boravak u inostranstvu imao bi jasan cilj i ograničeno trajanje – podrazumevao bi praksu i stručno usavršavanje. Još prošle godine Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda“, požalio se da je tražeći spisak najboljih studenata koji su diplomirali u poslednjih godinu dana na Elektrotehničkom fakultetu, a koje je planirao da zaposli, saznao da su skoro svi otišli ili se spremaju da odu u inostranstvo.
Zašto je tako, najbolje govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje koji pokazuju da upravo mladi do 30 godina starosti čine skoro trećinu nezaposlenih u Srbiji, a njih blizu 32.000 imaju fakultetsku diplomu, magistraturu ili doktorat.
– Ako izuzmemo ratne godine kada su odavde svi bežali glavom bez obzira, u inostranstvo su uvek odlazili oni mladi ljudi koji su želeli da se ozbiljno bave naučnoistraživačkim radom. Ovde za to, da se ne lažemo, još ne postoje odgovarajući uslovi. Svi drugi, naravno, najviše vole da žive u svojoj zemlji. Odlazak je uvek najviše zavisio od sklopa svakog pojedinca – kaže prof. dr Srbijanka Turajlić, profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Vladimir Dragović, direktor Matematičke gimnazije u Beogradu koja važi za rasadnik naših talenata kojih ima svuda po svetu, kaže da od 100 učenika iz jedne generacije, njih desetoro odu na studije van Srbije.
– Oni koji žele da odu, sami se prijavljuju na fakultet koji izaberu – kaže dr Dragović.
Tako je Ognjen Ilić, učenik Matematičke gimnazije, koji je osvojio više medalja na olimpijadama iz fizike 2004. i 2005. godine odlučio da ode na Harvard.
– Ognjen se sam prijavio. Uspeo je da dobije i stipendiju. Otišla je i Karola Mesaroš, naša nekadašnja učenica koja je upisala prestižni univerzitet u Bostonu, a Vladimir Šarić, jedan od naših najboljih učenika, upisao je moskovski državni univerzitet – kaže Dragović.
Međutim, Dragović pominje neke od najboljih učenika Matematičke gimnazije koji su otišli, ali su se potom vratili u Srbiju.
– Miloš Arsenović, najbolji doktorant na Berkliju, sada je profesor u našoj školi i na Matematičkom fakultetu, Predrag Tanović, koji je doktorirao na Mekgil univerzitetu u Montrealu, sada je viši naučni savetnik u SANU i naš profesor. Vratio se i Darko Milinković koji je doktorirao na Univerzitetu u Medisonu – kaže Dragović.
Ipak, naše siromaštvo i loš odnos prema najboljima, oni bogatiji i svesniji vrednosti ulaganja u obrazovanje i dalje će obilato koristiti. O tome svedoči i dolazak prvog skauta, lovca na talente koji je iz Amerike stigao u Srbiju. Beograđanin Danilo Mandić došao je sa Prinstona sa zadatkom da informiše naše srednjoškolce kako da se prijave i dobiju stipendiju na ovom prestižnom američkom univerzitetu.
Na Prinstonu je i sam bio đak generacije, a danas je u Beogradu predstavnik Prinstonskog komiteta za škole.
– Dvadesetak budućih studenata je već apliciralo za prijem u 2008/09. akademskoj godini, ali to nema nikakvog uticaja na to koliko njih će biti primljeno. Oko 15.000 studenata iz celog sveta aplicira svake godine, a malo više od hiljadu njih će biti primljeno – kazuje Mandić i dodaje da u Prinstonu on nije jedini iz Srbije.
– Moja koleginica Jelena Milovanović je diplomirala prošlog jula u mojoj generaciji. Takođe, tu je Srđan Krstić iz Niša, koji će diplomirati 2009. Ima puno naših postdiplomaca, posebno u prirodnim naukama, kao što je Miloš Ilak – navodi Mandić.
S druge strane, država će preduzeti sve, kako nam rekoše u nekoliko resornih ministarstava, da najbolje đake i studente zadrži u zemlji.
– Činjenica je da se i kod nas mnoge stvari popravljaju. Dolaze strane kompanije koje žele da zaposle najbolje. Sve aktivnosti koje preduzimamo kako bi se popravio položaj mladih ljudi u Srbiji imaju za cilj da nam najbolji studenti ostanu u zemlji. Ali i da vratimo one koji su otišli – kaže Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj.

Planovi države za zaustavljanje odliva mozgova
– U toku je izrada akcionog plana zapošljavanja mladih koji za rezultat treba da ima osnivanje centra za zapošljavanje mladih.
– U planu je osnivanje posebne službe za rad sa mladima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Cilj je da se mladi osposobe za aktivno traženje posla.
– Otvaranje regionalne kancelarije za mlade koja će se baviti svim problemima koji se tiču ove populacije.

Najobrazovaniji bez posla
Nezaposleni sa VII stepenom ,31.286
Magistri, 651
Doktori nauka, 45
*Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje iz septembra 2007.

„Blic“ anketa među najdarovitijim studentima: Da li planirate da napustite srbiju?
– Uslov da ostanem u Srbiji je da nađem stalan posao.
Ako bih morala da čekam na zaposlenje, ipak bih odlučila da odem – kaže Sandra Aleksić, studentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu, čiji je prosek ocena 9,93.
Jelena Đukić sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja u indeksu ima „zamalo pa sve desetke“, planira da ode u inostranstvo, ali samo na stručno usavršavanje.
– Ali vratila bih se. Ne bih mogla da živim u nekoj drugoj zemlji, nisam to planirala – kaže Jelena.
Milan Marković, student stomatologije na Medicinskom fakultetu u Nišu, u indeksu ima samo desetke. Ambiciozan je, uporan, jedan od najboljih studenata u svojoj generaciji.
– Svoju budućnost vidim u Srbiji – kaže Milan.
Ivana Pavlović, studentkinja Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, čiji je prosek ocena iznad 9,5, navodi da u obzir dolazi samo odlazak na postdiplomske studije, jer se neke stvari, kako kaže, u našoj zemlji popravljaju.
Branku Glišić, studentkinju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (prosek 9,68), zanima molekularna biologija.
– Iz ove oblasti bih na inostranim univerzitetima mogla da naučim više. Ali sigurna sam da bih se potom vratila – kaže Branka.
Milutin Nikolić, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (prosek 10,00), ne bi otišao u inostranstvo osim u slučaju da dobije šansu za dobru stručnu praksu.
– Bio sam tamo i mislim da nije ništa bolje nego ovde – kaže Milutin.