Ko je kriv za neuspeh Bolonjske reforme?

Loša prolaznost studenata na srpskim univerzitetima dovela je do izmena Zakona o visokom obrazovanju. Olakšice za studente na samom početku reforme visokog školstva u javnosti su ocenjene kao krah Bolonjske deklaracije. Akademska zajednica je nezadovoljna rezultatima reforme visokog obrazovanja. Za to su, po rečima stručnjaka, odgovorni i profesori i studenti. Izmenama zakona studentima je omogućeno da se upišu u narednu godinu studija bez obaveznih 60 bodova. Potez je na neki način bio iznuđen, jer je prolaznost studenta veoma niska i iznosi svega 30 procenata. Milica Popović koja je, u Studentskoj uniji Srbije, zadužena za resor nauke i nastave za Dojče vele kaže da se sadašnja situacija ne može oceniti kao propast Bolonje, jer se ona samo delimično sprovodi:

– Ovo sada bismo mogli da nazovemo, recimo, „Bolonja a la carte“. Kao kad dođete u restoran i uzmete meni, i onda sa tog menija naručite samo nešto što vama odgovara. Recimo da je na taj način implementirana Bolonja u Srbiji.

Nisu krivi samo profesori

Studenti kao glavni razlog loše prolaznosti navode preobimno gradivo i nedostatak interaktivne nastave. Međutim, kratka anketa među studentima pokazuje da oni nisu skloni da svu krivicu svale na profesore i gradivo. Po njihovim rečima, studiranje po Bolonji pruža znatne olakšice studentima:

– Mislim da je problem što studenti jednostavno ne uče.

– Glavni razlog je to što se stvarno ne trude. Jer, koliko sam čuo traži se polovina, znači od 60 bodova 30 bodova da bi prešli u sledeću godinu; ako 90 posto studenata ne može to da postigne, znači problem je u njima.

Posledica će sigurno biti

Neuspeh Bolonje će uticati i na prolaznost diploma srpskih univerziteta u inostranstvu. Milica Popović kaže da će se razmere tog problema moći sagledati tek nakon što prva generacija „bolonjskih studenata“ završi fakultet naredne godine:

– E sada, tu je potrebno stvarno uraditi jednu komparativnu analizu, pre i posle reformi, ali činjenica jeste da će to ostaviti posledice.

Čelnici univerziteta očekuju da će prolaznost studenata biti na evropskom nivou do 2010. godine. Prolaznost bi tada trebalo da iznosi oko 80 procenata.

Izvor: Deutsche Welle