Razvile su ga: Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade, Krovna organizacija mladih Srbije i Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada, u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta.
Akteri su kroz proces izrade Rečnika pokazali spremnost da uspostave sistemsku saradnju, usaglase vlastita razumevanja pojmova i usklade međusobne razlike u gledištima radi postizanja dogovora.
Svrha Rečnika omladinske politike je definisanje relevantnih pojmova, kao i aktera u oblasti omladinske politike, njihovih uloga i pozicija. Želeli bismo posebno da istaknemo doprinos Rečnika u uređivanju odnosa između aktera iz civilnog sektora i resornog ministarstva u oblasti omladinskog rada i omladinske politike. Ciljna grupa kojoj je Rečnik namenjen jesu svi akteri omladinske politike: predstavnici institucija i organa javne uprave (lokalnog, pokrajinskog i nacionalnog nivoa), kao i predstavnici civilnog sektora i sami mladi. Rečnikom se, pored navedenog, definišu i uloge međunarodnih partnera i subjekata od značaja za ovu oblast, sa namerom da se predstavi okvir delovanja i razvoja omladinske politike na evropskom nivou. Značaj Rečnika omladinske politike je u tome što predstavlja relevantan izvor pojmova iz oblasti omladinske politike na koje se akteri mogu osloniti i koji, pored toga, imaju veliku upotrebnu vrednost u svakodnevnom radu. Veliki doprinos izradi ovog Rečnika imali su različiti akteri omladinske politike, predstavnici javnih institucija, udruženja mladih i za mlade, omladinski radnici i mladi, dajući svoje komentare, ideje i sugestije u okviru širokog konsultativnog procesa koji je pratio izradu Rečnika.
Rečnik možete preuzeti ovde: Rečnik omladinske politike