Prema rečima pukovnika dr Vladimira Grujića, prodekana za nastavu Vojne akademije, u sastavu budućeg univerziteta nalazili bi se Vojna akademija, Vojnomedicinska akademija, Fakultet bezbednosti i vojni instituti.
Kao i ostali univerziteti i fakulteti – državni i privatni, tako i Vojna akademija mora proći akreditaciju, kako bi se proverilo ispunjava li standarde u skladu sa principima Bolonjske deklaracije.
– Smatrali smo da je najbolje da se akreditacija uradi formiranjem Univerziteta odbrane i bezbednosti – kaže Grujić.
– Imamo dovoljno sadržaja i naučnih polja, nastavnog kadra i prostora u skladu sa propisanim standardima da bi školovali kadrove koji će se brinuti o bezbednosti zemlje. Srbija ima i dugu tradiciju vojnog obrazovanja od 1850. godine, a posle raspada zemlje svi vidovi vojnih akademija slili se ovde na Banjici. Za formiranje univerziteta postoji i podrška i iz inostranstva.
Vojna akademija očigledno je spremna za ovaj posao. Od prošle godine sarađuje sa Fakultetom bezbednosti, Fakultetom organizacionih nauka i Saobraćajnim fakultetom, a u postupku je dogovor o saradnji sa Hemijskim, Mašinskim i Elektrotehničkim fakultetom. Po završetku četvorogodišnjih studija studenti Vojne akademije dobijaju dve diplome.
– Svaki smer Vojne akademije pruža usmeravanje ka nekom smeru fakulteta sa kojima sarađujemo – objašnjava Grujić.
– Pešadija jedino ima prohodnost i na FON i na Fakultet bezbednosti, artiljerijsko-raketne jedinice na FON, vazdušno osmatranje i javljanje na FON, a piloti na Saobraćajni fakultet. Oni koji se opredele za ABH – atomsko-biloško-hemijsku odbranu imali bi i diplomu Hemijskog fakulteta.
Po završetku Vojne akademije studenti postaju diplomirani oficiri. Pošto još nije definisana lista zvanja predlozi su da bi na drugoj diplomi pisalo – menadžer za ljudske resurse (FON), inženjer vazdušnog saobraćaja (Saobraćajni), inženjer zaštite životne sredine i ABH zaštite (Hemijski fakultet).
– Vojska predviđa da će u jednom trenutku biti viška kadrova, pa da se ne bi koristila "prizma" (prekvalifikacija vojnih kadrova), oni imaju drugu diplomu sa kojom mogu da se zaposle u civilnim ustanovama – ističe Grujić.
– Naši diplomci se ugovorom sa akademijom i Vojskom obavezuju da će dupli broj godina koliko je trajalo školovanje raditi u vojsci, a posle toga mogu da odu.
Upisna kvota
Vojna akademija je ove godine upisala 170 studenta, od kojih su 137 muškarci i prvi put 33 devojke. Ovo je jedina ustanova u Srbiji koja edukuje kadrove sa specifičnom namenom.
– Kadrovska politika je veoma bitna kod određivanja upisne kvote – kaže Grujić.
– Za svakog upisanog studenta zna se da postoji potreba i zaposlenje posle završetka studija. Niko nije višak, jer Uprava za kadrove Ministarstva odbrane i Generalštaba, u skladu sa potrebama određuju upisnu kvotu.
Izvor: Večernje novosti