Tokom 2003. godine norveške institucije visokog obrazovanja prošle su kroz niz reformi. Takozvana „Reforma kvaliteta“ imala je za cilj da istovremeno odgovori na potrebe poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja i istraživanja, ali i bolonjskom procesu. Reforma je uključivala promene u upravljanju, finansiranju, osiguravanju kvaliteta, strukturi stepenovanja diploma, praćenju studenata, podršci studentima i internacionalizaciji. Institucije su dobile mnogo veću slobodu da organizuju sopstvenu nastavu i istraživanja, ali su takođe dobile veću odgovornost za dobijene rezultate. Planirano je i da institucije budu nagrađene za napredak i kvalitet.
Reforme su za cilj imale povećanje intenziteta u obrazovanju, kao što je takođe trebalo da doprinesu uspostavljanju bliže veze između profesora i studenata, uključujući poboljšanu povratnu informaciju o radu i trudu učenika.
Istovremeno, povećavao se broj mladih koji upisuje studije na univerzitetima – što je prirodna posledica demokratskih tradicija Norveške. Da li je bilo moguće kombinovati visok kvalitet sa rastućim kvantitetom studentskog tela?
U poslednjih nekoliko godina takođe se često navodi da Norveška mora imati za cilj da bude vodeća nacija po pitanju znanja, nacija koja doprinosi rešavanju globalnih izazova i u mogućnosti je da pokrije potrebe društva za stručnošću, i to na isplativ način.
Ovo predavanje ima za cilj da istraži centralne mogućnosti Norveške obrazovne politike i pruži kritički uvid u „evoluciju“ univerzitetskog sektora tokom poslednjih deset godina.
Prof. dr teologije Ojsten Lund trenutno je zamenik generalnog direktora u Norveškoj agenciji za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju. Prethodno je bio prorektor Specijalizovanog univerziteta.