Pitanje:
Zdravo
Ja se zovem Nemanja i iz Beograda sam. Radim vec 5 godina. Pre jedno 3 meseca sam se odselio od svojih i osamostalio se. Imam 20 godina i jedan veliki problem za koji sam odlucio da potrazim vas savet jer mi nista drugo vise nije preostalo.
Ja vec oko 3 godine nemam devojku i to je moj jedini problem, mislim imam ja prijatelje i drugarice naj druga itd ali mi ovo neda mira.
U proteklih 3 godine recimo oko 3 do 4 puta mesecno sam pokusavao da smuvam devojku ali veoma bezuspesno!
Izvodi na pica, setaj gradom, donosi joj cvece, vodi u bioskop, cini usluge ali posle par dana svega toga kada dodje do momenta da treba da se smuvamo ona me jednostavno da se tako izrazim odjebe i smuva se sa nekim drugim i to na moje oci i tako svaka ali bas svaka!!!!
Po malo upadam u depresiju (mislim nemam nagon za samoubistvom ili bilo sta slicno) i jednostavno ne mogu vise to da podnesem poceo sam da se pretvaram u veoma mracnu osobu poceo sam da se povlacim u sebe da budem konstantno 24 sata ne raspolozen i tuzan!
Pocinjem da se zabrinjavam za samog sebe jer ne znam sta se desava jednostavno ne mogu da podnesem vise ovu samocu,tamu i tisinu koja vlada u mom srcu. Jednostavno mi je potreban neko koga cu da cuvam da brinem o njemu i volim ali mi se bas neda!
Cak u poslednje vreme je krenulo da mi se desava recimo gde god da se okrenem na ulici,tramvaju,autobusu samo vidim parove kako se vole,grle,ljube a onda naprosto mi same suze krenu iz ociju zato sto nemam nikog pored sebe.
Mnogo puta mi se desava da zateknem sebe kako sedim i placem celu noc.
Moje srce se cepa svakog dana sve vise i vise i ne mogu vise to da podnesem a ne bih bas voleo da isecem vene ili da zavrsim na nekoj klinici kao mentalni bolesnik.
Jednostavno ne mogu vise ovako potrebna mi je lepsa polovina. Polako pocinem da gubim razum i postajem VEOMA agresivan prema ljudima u svojoj okolini a ja ne zelim to da budem zelim da budem onaj stari koji je uvek stajao u naj tezim trenutcima pored svojih prijatelja i izvlacio ih iz najgorih problema ali u poslednji 6-7 meseci to se promenilo nisam vise onaj stari a zelim biti samo mi je potrebna devojka i to ce se vratiti ali sta vredi kada mi svaka okrene ledja i napusti.
Molim vas za vasu direktnu pomoc jer ovo ako se nastavi ko zna sta ce se samnom desiti i gde cu zavrsiti. Dosta mi je samoce zelim nekog pored sebe nekog o kome cu moci da brinem!
Molim vas ako mozete bilo kako da mi pomognete jer mi je dosta da me iskoriste za trenutnu zabavu a onda ko te jebe.
NE
Tome se mora stati na put sta pre !!!!
Unapred sam veoma zahvalan
Odgovor:
Poštovani Nemanja, razumeo sam da si inteligentna, vredna i zrela mlada osoba, koja se srčano bori u svom životu, kako sa problemima svojih prijatelja, tako i sa svojim problemima i životnim zadacima, od kojih si neke veoma važne zadatke uspešno rešio, kao što je zaposlenje i odvajanje od svojih roditelja, tj. stambeno i finansijsko osamostaljivanje. Ti sigurno znaš da i mnogo stariji momci i devojke od tebe, to ne uspevaju, a neki zbog svoje nezrelosti to čak i ne žele, već i posle 30. godine, ostaju ušuškani u roditeljskim domovima, neretko se ne bore dovoljno ni za zaposlenje i onda zapadaju u određena pasivna i nezadovoljavajuća stanja. Nasuprot njima, ti si, kako pišeš, aktivan, istrajan i uspešan. Razumeo sam isto i da si nezadovoljan pa i tužan, jer ne uspevaš da se smuvaš sa nekom devojkom, a serija neuspeha u udvaranju je kod tebe dovela do zaključka da sa tobom možda nešto nije u redu, pa si tako počeo skoro da očajavaš. Mislim da za početak, nije loše da se prisetiš svih svojih uspeha i vrednosti tvoje ličnosti i tvog dosadašnjeg življenja u svim njegovim različitim poljima. To će biti način da pitanje devojaka i udvaranja ne bude više centralna tema tvog života. Što će reći, za početak je važno da se u svom intimnom svetu, decentriraš sa teme devojaka, muvanja i uspeha na tom polju. Dalje, kad uspeš da to životno polje doživiš relaksiranije, da tu može i ne mora da se postigne uspeh, da si ti OK osoba i bez devojke, moći ćeš da lagano, bez presije, ponovo počneš da se udvaraš nekoj osobi koja ti se dopadne kao i za koju proceniš da bi mogao da imaš određene šanse. Kao osoba od 20-tak godina, sa takvim kvalitetima koje si opisao (završavanje škole, zaposlenje, osamostaljenje od roditelja), zaista nemaš ama baš nikakav razlog da brineš. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.