Pitanje:
Postovani Jovane, imam jako veliki problem sa partnerom koji se ponasa pasivno-agresivno, neki od simptoma su prebacivanje krivice i sopstvene potrebe na prvom mestu(sto i nije toliko daleko od istine), no mislim da u preteranoj meri, vezi moze da naskodi, takodje mislim da partner ima ozbiljne unutrasnje konflikte, jer sam u vise navrata primetila da je jako nesiguran, no da stvar bude gora ne zeli to da prizna. Koliko sam uspela do sada da razumem ovaj vid ponasanja(pasivno-agresivnog), sve su ovo simptomi. Stavise, dok sam citala objasnjenja, u potpunosti su odgovarala svim onim \”manama\” kod partnera. Problem je sto ja ne znam kako da se postavim vise, tacnije cini mi se da nijedan vid strategije ne pomaze…dakle, kada ignorisem sale(sarkasticne), onda nemam smisla za humor, kada pak odgovorim(onda se odmah ljutim), kada zatrazim da se humor pojasni(onda on nema vremena i svima dobro poznat, pokret odmahivanja uz \”ma vazi\”). Probala sam da kroz intimnije razgovore doprem do strahova, vise insistirajuci na razgovoru, medjutim, kada se dodje do kljucnog momenta \”otvaranja\”, partner se ponasa po principu\”eureke\”(sve shvatam, menjam se), da bi vec u narednoj situaciju slicno odreagovao. Sa druge strane, ja sam tip osobe kod koje sve ide na \”pregovore\” i ravne casti, ali ne mislim na pozitivnu stranu toga, vec na popustljivu. I sada imamo odnos jedne pasivne i pasivo-agresivne osobe, gde je jedna diktator, druga potlacena, gde NEMA ravnopravnosti(sto nije u skladu sa gore navedenim, da se pregovara itd). Takodje, primetila sam da partner kao da nema sluha za moje potrebe, na primer kada je bio moj rodjendan, on je bas tada imao velike probleme i bas tada je morao da bude sarkastican i bas tada je morao najednom da ode, jer je suvise nervozan itd. Kada se i zapita zasto je nervozan, ne zna da objasni. Vremenom sam tako pocela da sticem sliku o njegovoj licnosti, kao da namerno ima potrebu da me potcenjuje da bi se on izrazio. Do duse, nije da je bio ogranicen, pa da tako reaguje uvek kada je pod pritiskom. Njemu se ne sme nista reci ni na koji nacin, jer ce se naljutiti. Ja zaista ne znam sta da radim, mogla bih ovako u nedogled sa nabrajanjem situacija, no bilo bi preobimno. I da budem, jos jednom, konkretna, zanima me strategija rada sa tim ljudima, da li je uopste moguce i kako?
Odgovor:
Poštovana Branka, čitajući Vaše pismo, vidim da ste veoma nezadovoljni vašom vezom i ponašanjem vašeg partnera. Takođe, u pismu se vidi da ste odlično izanalizirali vašeg partnera, što bi se reklo „uzduž i popreko“, kao i da ste primenjujući različite strategije pokušavali da nešto promenite u njegovom ponašanju, međutim, ni jedan od vaših pokušaja nije dao rezultate. Mislim da je važno da se lično odredite prema partneru sa kojim ste u vezi, u smislu da li ćete napustiti partnera sa kojim osećate nezadovoljstvo, da li ćete nastaviti sa pokušavanjem da promenite njegova ponašanja uprkos svim vašim dosadašnjim neuspesima na tom planu, ili ćete pak odustati od daljih pokušavanja da promenite njegova ponašanja ali ćete nastaviti vezu sa njime. To bi bila, recimo, neka tri osnovna stava koja možete zauzeti po pitanju situacije u kojoj se nalazite. Svaki od ta tri moguća stava ima svoje prednosti i nedostatke, a najvažnije je kako ih vi lično, intimno, iskreno, sami-sa-sobom, doživljavate. Što se „strategija rada sa tim ljudima“ tiče, ja se ovde ne bih upuštao u tu tematiku, uz predlog da svakako odustanete od „rada sa njime“ jer vi niste njegov lekar ili psiholog, već njegova devojka. A i da ste po profesiji psiholog, dok ste mu devojka ne biste mogli da mu pomažete kao psiholog. Prosto, te dve uloge se međusobno isključuju. Isto tako, mislim da treba da imate u vidu, da vaš partner ima pravo da se ponaša kako se ponaša, tj. da je on subjekt svog života, i da ima pravo da se ne menja, bez obzira na to što to njegova devojka mnogo želi. S obzirom na sve to kako ste opisali ponašanje svog dečka prema vama, moglo bi se pretpostaviti da je vama potreban neko drugi. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.