Pitanje:
Da li imate neki savet ili predlog kako da ubijem vreme na poslu kada nema posla. U perioda kada ga ima navikla sam na to da se raspadam od posla, posebno jer mi je sve bilo novo pa mi je bilo potrebno vreme da savladam neke izazov novog sam po sebi ali sada kada je obim posla opao, jer je u pitanju posao ”sezonskog” karaktera, ja bukvalno ludim jer ne znam sta da radim sa sobom. Da nemam internet, mislim da bih flipnula sasvim sigurno. Najgore je to sto ja imam utisak da ”trulim” u kancelariji kad tako dangubim a sedim umesto da setam, treniram, radim nesto zabavno. Naprosto ne volim da dolazim na posao a da posla nema a znam da nema izbora jer mora da se obracuna plata ali jednostavno poludecu a realno proslo je tek nekoliko dana apsolutne besposlenosti u kojoj se trenutno nalazim.
Postovani, Nedavno sam vam pisala kako me situacija na poslu deprimira. Bilo kako bilo neki period mog inicijalnog prilagodjavanja kako na tu konkretnu sredinu i posao, tako na promene koje sam posao po sebi nosi u zivotu je verovatno sazreo u neku ruku ali sada sam se susrela sa drugim problemom koji je vezan za posao. Naime, od perioda kada nisam znala gde udaram a koji mi je bio posebno komplikovan jer mi je sve bilo novo, od ljudi, preko sistema, znanja koje sam morala da sakupim da bih funkcionisala dosao je period kada danima sedim u kancelariji i nemam sta da radim. I polako ludim. Radila sam neke online kurseve koji se nude u okviru korporativnog sistema, spremam neki ispit sa mastera isto preko online izdanja knjige, vrtim fejsbuk kao manijak non stop .. i opet me sve to izludjuje. Do skoro kada nisam imala poslovne obavezu nisam imala pojma sta bih sa svojim vremenom, sada imam utisak da bih svasta nesto a da pritom gubim to dragoceno vreme u kancelariji gde moje prisustvo nema nikakvu svrhu, osim sto je neminovno da bi se obracunala plata. I jednostavno mislim da ludim od dosade. Dopisujem se sa drugaricom koja radi u drugoj firmi i kad ona ima sta da radi pa nema vremena da mi pise .. to je kraj .. i tako krenu svakakve gluposti da mi se vrte po glavi, da li sam ja dobar radnik, da li sam se dobro pokazala, da li su neke konfliktne situacije kojih je bilo lose uticale na moju reputaciju, imam utisak da svi imaju nesto da rade osim mene, kao da sam samo ja visak na projektima na kojima sam rasporedjena. Bas sam pukla! Skapirala sam da sam workoholic (bez ozbira na to sto sam mislila da sam zapravo neverovatna lenstina) i da mi uopste ne prija trenutno stanje. Volela bih kada biste mogli da mi kazete kako eventualno mogu da prekratim to vreme (kada vise nemam ni kome da pisem od prijatelja i kada vise ne mogu da spremam ispit) i kako da iskontrolisem misli da ne poludim. Bila bih vam doista zahvalna.
Odgovor:
Poštovana Natalija, koliko razumem čitajući tvoje pismo, tvoj problem je kako da popuniš svoje radno vreme smisaonim sadržajem, s obzirom na to da, kako pišeš, tokom radnog vremena nemaš skoro nikakve radne zadatke. Putokaz za rešavanje problema u kome se nalaziš, može da ide u bar dva pravca. Jedan pravac je u tome da u razgovoru sa šefovima saznaš razlog tvog neangažovanja na radnom mestu, i da se dalje postaviš u zavisnosti od toga kakav odgovor ćeš dobiti. Tj., da u razgovoru sa šefom izneseš svoj problem i zatražiš da dobiješ više radnih zaduženja ili pak da ti kažu svoje mišljenje u vezi sa time da li možda postoje neki nesporazumi između tebe i tvog poslodavca (ili između tebe i kolega), kao i da pokažeš volju za njihovo prevazilaženje, kako bi bila više uključena u posao i osećala se smisaonije i bolje na svom radnom mestu. Drugi pravac rešavanja problema, je da prihvatiš situaciju takvom kakva je i da nađeš neki svoj način (vanposlovni) da kvalitetno i lično-smisaono ispuniš radno vreme koje „presediš“ na poslu, a to bi osim ovoga što si već radila (on-line obrazovanje, dopisivanje i četovanje) moglo da bude recimo čitanje dobrih knjiga, učenje nečega što te zanima i slično. Treći pravac, koji bi mogao da usledi nakon što prvi pravac dobro „sažvaćeš“, bi bio da razmišljaš o promeni posla. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.