Pitanje:
Imam 22 godine i iz razvedene sam porodice. Imala sam puno problema zbog razvoda roditelja, ali sam vec nekako to uspela da prebrodim. Nazalost moj brat nije. Stariji je od mene 3 godine i njegov zivot je krenuo stranputicom. Imala problema sa njim i psihickim i fizickim zlostavljanjem koje sam dozivela od njega, i imam i dalje velikih posledica od toga… Zapravo, on ima veliki problem sa kontrolom besa. To ga je i dovelo u velike probleme i ceka ga dug proces oporavka. Zelim da budem tu za njega, ali i dalje ga se plasim i ne mogu da uspostavim sa njim normalan kontakt. On zivi u ubedjenju da ga porodica ne voli, pun je mrznje prema majci koja je za njega ceo zivot cinila samo dobro i ne mari ni za koga. Zapravo, nedavno mi je priznao da mu je od porodice stalo samo do mene, ali iskreno, ne verujem mu. Ne zelim da ga ostavim na cedilu, znam da mu je sada potrebna podrska cele porodice, ali zaista sam u strahu. Molim vas za savet kako da se oslobodim tog straha, jer zaista zelim da imam normalan odnos sa njim i da mu pomognem kroz neku pricu i savete koliko god je to moguce. Hvala unapred.
Odgovor:
Poštovana Irena, strah o kome govoriš je normalan i racionalan, s obzirom na istoriju fizičkog i psihičkog zlostavljanja koje si pretrpela od strane svog brata. Iz tvog pisma nije jasno u kakvom procesu oporavka se sada nalazi tvoj brat. Razumem da svog brata voliš i želiš da mu pomogneš, kao i da se istovremeno, uzimajući u obzir istoriju vaših odnosa, plašiš njegove sklonosti da se nasilnički ponaša i želiš da zaštitiš sebe od njegovog (i bilo čijeg drugog) nasilničkog ponašanja. Mislim da je i jedno i drugo moguće ostvarivati, važan je pun oprez, poštovanje sopstvenih osećanja, i informisanje (najbolje sa stručnjacima koji njemu eventualno već pružaju pomoć) u vezi sa načinom na koji mu ti možeš pomoći. U ovome svemu, važno je i da znaš da ti ni na koji način nisi doprinela (niti si mogla da doprineseš) da tvoj brat razvije sklonost nasilničkom ponašanju, niti si ti odgovorna za njegovo ponašanje (odgovoran je lično on) tako da i u pomaganju koje želiš da preduzmeš, moraš biti svesna određenih granica do kojih ima smisla da ideš, naime, ti si tu samo jedna od osoba koja može da pruži neku pomoć, pre svega tu su stručnjaci, i naravno on sam. Ti osim želje da pomogneš bratu, imaš i sebe, svoje ambicije, planove i život, koje ne bi valjalo da zapostaviš ili staviš u drugi plan. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.