Pitanje:
Pitanje:
Poštovani gosp. Ratkoviću, imam 29 godina i mada sam oduvek znao da me privlače žene i muškarci, od 18-te godine sam imao veze isključivo sa ženama.
Bilo je tu dužih i kraćih veza i zaljubljivanja, ali bilo je i skrivenih ljubavi prema muškarcima. Kada god bi se desio neki znak udvaranja od strane muškarca (čak i da mi se dopada) ja bih to nekako izbegao. Moji prijatelji su uglavnom straight, ali okruženje na poslu i u drugim aktivnostima je, naravno, izmešano. Uglavnom sam se trudio da nikom ne dajem znakove tog dela moje seksualnosti. Međutim, prije godinu sam se slučajno počeo družiti sa tipom koji je totalno straight ponašanja i izgleda i koji mi je kroz druženje postao sve privlačniji. Nakon što se druženje intenziviralo, shvatili smo da se počinjemo emotivno vezati i nekako smo završili u krevetu. Od tada su počeli otvoreniji razgovori, saznao sam da je on prvo iskustvo imao prije dve godine, da je tek izašao iz veze i da se još uvek druži sa tim dečkom, zbog čega smo imali malih nesuglasica jer sam sumnjao u čistoću tog “druženja”, ali brzo smo to rešili. Sve je nekako bilo savršeno, obostrano, iskreno, lepo usklađeno, diskretno… Nakon nekoliko meseci počeo je proređivati seksualne, ali I bilo kakve intimne kontakte I uopšte odlazak u stan, ali I dalje smo se viđali svakodnevno I ništa drugo u našem odnosu se nije promenilo. To me zbunjivalo, međutim objasnio mi je da bi volio da češće spavamo, ali zbog posljedica zdravstvenih problema I korištenja lekova ima snižen libido. To sam prihvatio, mada je toga, naravno, pomalo falilo. Inače je religiozan, a nakon još nekoliko meseci veze sa vrlo retkim seksualnim kontaktima, priznao mi je da zbog religijskih ubeđenja ima strašan osećaj krivnje od momenta kada je stupio u veze sa muškarcima I da se taj osećaj toliko usadio da gubi interesovanje za sex, oseća se neprijatno tokom molitve I gubi odnos sa Bogom. Rekao mi je da bi rado ostao samnom u emotivnoj vezi, bez seksualnog kontakta, a da mi dopušta da to činim sa nekim drugim. Pristao sam na to, ali bez kontakata sa bilo kim drugim. Ubrzo je shvatio da je to nemoguće, rekavši da je ovo njegov zadnji odnos s muškarcem. Izašao sam iz te veze vrlo povređen, dva meseca sam bio depresivan I tužan.. Međutim, problem je što on I dalje intenzivira kontakt svakodnevno (to je radio neko vreme I sa prethodnim), a ja sam sada umoran od svega, povukao sam granicu I prihvatam samo povremeno druženje. Ljut sam, jer je predugo lagao, a očekujem neprijatnosti ukoliko on nakon nekog vremena opet ostvari vezu, jer verujem da bi to skrivao. Sumnjam u dosljednost te odluke. Ne mogu da definišem da li je ovaj odnos samo prividno (bio) dobar ili je religija bila „pojas sa spasavanje“. Hvala unapred!
Odgovor:
Poštovani Adise, iz tvog pisma se može zapaziti da si ti veoma dobro i zrelo prošao sve faze ove tvoje emotivne partnerske veze. Početno sviđanje i približavanje, pre svega približavanje dve ličnosti, a onda je došla i telesna privlačnost i seksualni odnosi. Razvio si dalje svoj odnos sa dečkom, produbio ga, vezao se. Na njegova kolebanja (bez obzira na njegova objašnjenja istih), reagovao si prvo tolerantno, a onda si povukao granicu ispod koje ne želiš da ideš, a kada ju je tvoj dečko prešao, ti si granicu zadržao. Usledio je period tugovanja, takođe vrlo primeren razdvajanju od voljene osobe. Sada kada ste se partnerski razdvojili, a sa tvoje strane je ostalo još povremeno prijateljsko viđanje, bitno je da ti sebi iskreno definišeš šta ti sada želiš po pitanju svog odnosa sa njime, kako to želiš da sprovedeš i čega si spreman da se eventualno odrekneš da bi sproveo to što želiš. Tumačenja njegovih motiva klizav je teren za mene, ali ti možeš da to sa njime otvoreno prodiskutuješ. Takođe, i da budeš miran sa time da neke odgovore možda nećeš dobiti od njega, kao što ih možda uopšte nećeš saznati, već će to ostati u domenu neke tvoje pretpostavke da je bilo ovako ili onako. Ne možemo sve znati, posebno nakon raskida sa voljenim osobama, ne možemo imati 100% tačan uvid u motive i razloge bivšeg partnera. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.