Ispitanicima je ponuđeno šesnaest gorućih pitanja i zatraženo da odaberu pet, po njima, najznačajnijih kao i da ih RANGIRAJU po važnosti, od najvažnijeg do petog po značaju:
1. Ekonomski problemi i pitanje nezaposlenosti (sa duplo više bodova od drugorangiranog – 27.82% u okviru rang liste)
2. Pitanje obrazovanja, nauke i odliva mozgova (16.72%)
3. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala (16,6%)
4. Razvoj poljoprivrede i sela (6.6%)
5. Problem nataliteta i bele kuge (6.1%)
Preostalih 11 odgovora dele 26% u okviru rang liste a na poslednjem mestu nalazi se saradnja sa zemljama trećeg sveta (sa najmanjem brojem bodova – 0,29% u okviru rang liste).
Treba naglasiti da je od ukupnog broja ispitanika (njih 500 – 100%) čak 86% njih ekonomske probleme i pitanje nezaposlenosti uvrstilo među tri najznačajnija problema.
Ovaj potadatak potvrđuje da se trend iz 2007 godine nastavlja, kada je taj udeo iznosio 90 procenata.
Uočljive razlike između istraživanja danas i pre pet godina, tiču se i pitanja rešavanja statusa Kosova koje je 2007. godine bilo pozicionirano na trećem mestu, dok je danas na osmom mestu kao i pitanje Obrazovanja, nauke i odliva mozgova koje je sa ranijeg četvrtog mesta sada pozicionirano na na drugo mesto što ukazuje na negativan trend u ovoj oblasti i predstavlja jasan apel na zvaničnike da preuzmu aktivne mere kako bi se ovaj problem rešio ili makar smanjio.
Studenti su takođe davali svoje predloge u pogledu problema koje treba rešiti. Među najučestalijim su sledeći: reforma zdravstvenog i pravosudnog sistema, podsticanje razvoja preduzetništva, bolje i efikasnije sprovođenje zakona, briga o srpskom jeziku i problem partokratije. Veliki broj studenata je izrazio zabrinutost za ekološke probleme i očuvanje životne sredine.
Drugi deo istraživanja tiče se rangiranja četiri najznačajnije osobine koje bi budući šef/ šefica vlade trebalo da poseduje.
1. stručan i obrazovan (20.4%)
2. diplomata i vešt u pregovorima sa svetom (15.5%)
3. pošten (15.2%)
4. čovek od akcije (13%)
Preostalih 9 ponuđenih osobina dele 35.9% u okviru rang liste a na poslednjem mestu je patrijahalnost sa 0.72%. Primetna razlika se odnosi na osobinu harizmatičnosti koja je 2007. godine bila na poslednjem mestu za razliku od 2012. godine kada je 7 mestu.
Ovo istraživanje pokazuje da mladi imaju jasno izgrađene stavove po brojnim pitanjima kao i želju da se njihov glas čuje.