pitanje:
Poštovani, trenutno sam maturant Ekonomske škole. Oduvek znam da želim da upišem medicinu, a ovu srednju sam upisala jer bih s njom našla dobar posao, u slučaju da nemam finansijskih uslova za dalje školovanje. Tada niko nije znao da sa njom ne mogu da upišem Medicinski fakultet, a sad su za njega potrebi završena Gimnazija ili škola medicinskog usmerenja. Tek skoro sam naišla na tu informaciju na sajtu Medicinskog fakulteta, a svi – od profesora do prijatelja nisu znali za tako nešto. Vukovac sam, uvek među najboljima, čak idem na takmičenja iz hemije, a u osnovnoj i iz biologije. Mislila sam da je latinski problem, i bila spremna da polažem test latinskog uz prijemni, ali svi Medicinski fakulteti u zemlji su rekli da za tako nešto ne postoji mogućnost. Sada, ni ne ide mi se na faks. Sve mi se čini tako besmisleno, bez ikakvog preterivanja. Ja jesam za lekara. Dobro mi idu sve prirodne nauke, ali me ne interesuju u suštini. Rado bih vanredno završila potrebnu školu, ali je to mnogo skupo. Uglavnom, ne znam šta da radim, demotivisana sam za sve, pogotovo za školovanje. Svi mi govore da bih bila uspešna u bilo kojoj oblasti koju izaberem, ali mislim da bih se bilo gde samo mučila, budući da ne postoji nešto sem medicine čemu bih mogla da posvetim toliko vremena kao profesiji. Naravno, neizbežno, šta da radim? (samo bez jeftinih motivacionih govora, molim vas)
odgovor:
Poštovana Miljana, kada se problem postavi na način kako ga ti postavljaš, rešenja nema. Kao maturant hemijske škole nemaš prolaz na medicinu, vanredno završavanje škole koja ima prolaz na medicinu – ti ne odgovara, a ne odgovara ti ni upisivanje drugog fakulteta. Prema tome, da bi došla do nekog rešenja, moraš da promeniš i postavku problema. Suočavanje sa realnošću onakvom kakva ona jeste je odraz zrelosti i uslov efikasnog življenja i zadovoljstva. Uz to, kao neizbežna stavka ide i fleksibilnost a to znači odustajanje od onoga što je beznadežno nedostupno i neizvodljivo, kao i jedna širina u definisanju svojih ambicija, ciljeva i vrednosti. Od značaja za tebe sada može da bude i jedno istraživanje na temu: „Kako sam izabrala da pošto poto moram biti lekar?“ Kada je ovoaj izbor nastao? Šta je sve u tebi, u porodici i drugim doživljajima moglo uticati ili uticalo na njega? Šta će sve to da se desi kada bi postala lekar? Šta će da se desi ako ne postaneš lekar, nego nešto drugo? Postoji li kompromisni izbor, u vidu studiranja nečega što je srodno medicini, kao biohemija ili farmacija (u saznajnom smislu) ili kao psihologija ili socijalni rad (u praktičnom smislu pomaganja ljudima u nevolji)? Postoji li mogućnost da uopšte ništa ni ne studiraš, već da svoju energiju i kreativnost usmeriš u nekom sasvim drugom pravcu, koji će za tebe biti smisaon i doneti ti lično ispunjenje? Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.