Šta su to samostalna putovanja? Kako videti i upoznati svet sa onoliko novca koliko imate u džepu? Kako isplanirati putovanje? Gde se sve može putovati, i na koji način? Kako putovanje utiče na nas i na ljude oko nas? Šta sve možemo da naučimo na putovanju, i šta posle da radimo sa tim što smo naučili? Kako kreativno osmisliti putovanje? Sve ovo i još ponešto biće ilustrovano na primerima putovanja po brojnim zemljama. Angola, Tadižikistan, Papua Nova Gvineja, Sudan, Etiopija, Zambija, Rusija, Afganistan, Kirgizija, Kina, Mongolija, Ruanda, Jordan, Irak – svaka zemlja može biti bezbedna, jeftina, gostoljubiva i zanimljiva za onog ko zna zašto i kako putuje.
Povod za organizovanje ovog predavanja, tribine, šta li je, bilo je to što nam u goste dolazi Anton Krotov, osnivač ruske “Akademije slobodnih putovanja”, pa smo pomislili da je to dobra prilika da zajedno ispričamo priču o samostalnim putovanjima. AVP je jedna od najstarijih organizacija samostalnih putnika, koji se od KPS-a razlikuju uglavnom po svom mnogo “tvrđem” pristupu putovanjima. Šta to tačno znači, saznaćete ukoliko dođete. Zasad, evo par reči o ruskom udruženju putnika.
Akademija slobodnih putovanja (Академия Вольных Путешествий, skraćeno AVP) osnovana je u Moskvi 1995. godine. U pitanju je udruženje ljudi koji putuju po celoj planeti, autostopom i peške. Omiljene destinacije su im zemlje bivšeg Sovjetskog saveza, kao i Azija i Afrika. Cilj udruženja je sakupljanje informacija o svetu, organizacija autostoperskih ekspedicija i pohoda po raznim delovima planete, kao i prenošenje informacija o svetu u kome živimo i mogućnostima za samostalna putovanja.
Evo nekoliko pasusa iz njihovog manifesta:
“Članovi udruženja AVP ne koriste usluge hotela, kampova, aviona i turističkih agencija, niti traže prevozna sredstva koja bi nekuda išla specijalno radi njih. Naša putovanja obično se odvijaju po površini zemlje, a ne iznad nje. Koristimo prevozna sredstva u kojima pronađemo slobodno mesto, i čiji su vozači rapsoloženi da nas povezu. Noćimo u prirodi (sa šatorom ili bez njega), ili kod ljudi koji žele da nas prime na noćenje. Slobodan putnik razlikuje se od turiste koji putuje sa šatorom, ali i od bekpekera koji odseda po hotelima i hostelima, po tome što najveći deo vremena svog putovanja provodi kod ljudi i sa ljudima kojima komunikacija sa putnicima nije plaćeni posao. Upravo u tome – u komunikaciji sa ljudima – i jeste suština slobodnih putovanja.Na putovanju svako od nas može sam da se uveri da je svet dobro mesto, da su ljudi radoznali i gostoljubivi u svim delovima naše planete, i da se svet otkriva i pripada svakome ko je makar jednom ozbiljno razmislio o tome. Život je zaista lep i, kada se vratimo sa dalekih putovanja, mi drugačije vidimo čak i ljude koji nas svakodnevno okružuju, i trudimo se da se bolje odnosimo prema njima i da budemo dostojni članovi globalne ljudske porodice.
Upozoravamo: Autostop nije džabe!
Slobodna putovanja po svim zemljama sveta predstavljaju neverovatan osećaj. Obični ljudi u Sudanu i Angoli, u Sibiru i Moskvi, u Afganistanu i Evropi daće nam mesta u svojim automobilima, podeliće sa nama sklonište i hranu. Zapamtite to što ste od njih dobili, taj osećaj bratstva! A kada se posle vi budete nalazili za volanom, ili u svom toplom stanu, i kada budete imali priliku da i sami primite u goste i nahranite nekoga koga ne poznajete – onda tu priliku treba sa radošću da prihvatite. Zato slobodna putovanja nisu “putovanja za džabe”, nego život. Mogućnost da pronađete, osetite i sa drugima podelite osećaj univerzalnog bratstva na nivou celog čovečanstva.”
