Igrom slučaja,tih dana u Domu srednjih škola bila je budžetska kontrola Ministarstva finansija a tada je i stupio na snagu zakon o slobodnom pristupu informacijama, o čemu je u medijima bilo mnogo reči. Ja sam onda došao na ideju da, pozivajući se na taj zakon, zatražim kopiju izveštaja o budžetskoj kontroli Ministarstva finansija. Zahtev sam podneo i Ministarstvu prosvete i Ministarstvu finansija. Pročitao sam zakon i zamolio da mi shodno članu 15 izdaju kopiju zapisnika o kontroli (ja sam tada napisao da mi izdaju ,,nalaze”). Ali iz ministarstava mi nisu odgovorili. Nije mi preostalo ništa drugo nego da napišemžalbuRodoljubu Šabiću koji je tih dana (2005) tek počeo da radi kao poverenik. To je bio 37. predmet od početka njegovog rada. Posle naloga poverenika Ministarstvo finansija mi je vrlo brzo dostavilo kopiju zapisnika. U tom dokumentu na jednom mestu su pomenute i abonentske knjižice ali zabeleženo je da se one učenicima – dele besplatno! Direktor je dao takvu izjavu iako je prethodno meni, pismeno, na moj zahtev odgovorio drukčije! Verovatno nije ni pomišljao da ću se ja, učenik srednje škole, usuditi da tražim i uspeti da dođem do zapisnika Ministarstva finansija.
Šta dalje? Bilo je logično da o tome obavestim organ koji je bio obmanut: napisao sam pismo budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija. Predmet: prijava zbog nezakonite naplate u domu učenika srednjih škola. I onda je gospođa budžetski inspektor otišla ponovo u dom, ali ovog puta nenajavljena. I to, otišla je ne u direkciju nego u jedan od domova gde je službenik upravo naplaćivao abonentske knjižice. Tako je gospođa inspektor sastavila novi izveštaj i podnela krivične prijave protiv šest rukovodilaca u Domu učenika srednjih škola. Suđenje je mnogo puta otkazivano i konačno je u februaru ove godine završeno. Učenicima je vraćeno 2,3 miliona dinara, a odgovorni su morali da plate novčane kazne.
*Student Pravnog fakulteta