Crtači grafita u Beogradu stalno traže nove izazove, nova mesta kojima će dati svoj pečat, a time ne narušiti njihov kulturni značaj. Kako bi ulepšao kraj pored Pančevačkog mosta koji svakodnevno prelazi, Exi je odlučio da mu da vedriju notu tako što će ofarbati ceo obližnji most. “Dugo sam tražio sam mesto koje bih mogao da ulepšem, mesto koje je dovoljno sakriveno i mirno kako bih mogao na miru da ga oslikavam i transformišem, a opet mesto na kome će ono što uradim biti vidljivo. Danima sam pravio plan i obilazio grad, a onda sam odabrao ovaj teretni most kod bivše mesare Bim Slavija, koji je okružen sivim i oronulim magacinima. Ceo ovaj kraj delovao je tako tužno, uopšte nije odavao pravu sliku ovog grada” kaže Exi.
Ovako je most izgledao pre intervencije Exija
Posle mnogo razmišljanja rešio je da most ofarba u tri boje – crvenu, žutu i zelenu, ne zbog rege muzike, nego kao simbol strasti, sunca i prirode. Kako bi izbegao probleme sa policijom, suvišna pitanja i veliko interesovanje građana, Exi je bio primoran da radi noću. “Radio sam više od mesec dana samo noću, manje više neometano, između jedan i tri sata posle ponoći. Preko mosta su prolazili automobili i kamioni, ljudi ne toliko. Jednom sam sreo dva momka baš na mostu i od njih dobio pozitivnu reakciju na ono što radim. Ispričali su mi kako znatiželjni ljudi koji svakodnevno prolaze ovuda primećuju svakog dana mali napredak na mostu i pitaju se o čemu se radi, ko to radi i kad” kaže Exi.
Posao crtača grafita nosi i rizike, pa se Exi penjao na sedam metara visok most kako bi ofarbao gornje lukove, jer drška za valjak doseže samo tri metra. Mali deo na vrhu mosta i danas je neofarban, a da ne bi više rizikovao da ga neko primeti, najverovatnije će tako i ostati. Vrhunac transformacije mosta bilo je detaljno oslikavanje lukova mosta blokovima zgrada, koje su, osim potpisa, zaštitni znak ovog umetnika. “Crtanje zgrada zahtevalo je veći novi preciznosti, pa sam morao da slikam i danju. Ta četiri dana bila su mi napornija od onih mesec dana koji su im prethodili. Poenta je da ono što uradimo bude na vidljivom mestu, a u isto vreme da nam omogući visok stepen tajnovitosti i mira dok radimo, a te dve stvari nemoguće je spojiti, ali žrtva se isplatila jer je most potpuno preusmerio pažnju sa negativne i sive okoline na sebe” zaključuje on.
Iako “polulegalno umetničko delo”, ovaj most mami osmehe svakoga ko preko njega pređe ili ga, onako šarenog, ugleda iz daljine. Dok je po dnevnom svetlu oslikavao poslednje detalje, Exi je primetio da mu se približava policajac. Kako je pored njega ležalo 20 sprejeva, nekoliko kanti sa bojom, dva valjka i dve četke, nije bilo šanse da ih tako brzo spakuje i pobegne. “Ostao sam smiren i rekao sam policiji da me unajmila opština Palilula da oslikam most u okviru programa ulepšavanja okoline i, na sreću, poverovali su mi” objašnjava Exi koji se trudi da sačuva svoj identitet kako bi mogao da nastavi da radi ono što voli.
I iz daljine privlači pažnju…
Izvor: Svet