Aleksandra Dimitrijević je pre tri godine diplomirala na Medicinskom fakultetu, izričita je u tome da se zaposli u struci, ali za sada su izgledi za to minimalni.
-Izabrala sam da studiram medicinu kako bih se što pre osamostalila i krenula svojim putem. Imam 30 godina, ne mogu da nađem posao u struci, a ne želim ništa drugo da radim. Još uvek živim sa roditeljima, jer ne postoji mogućnost da iznajmim stan i živim sama – kaže Aleksandra.
Slobodan Karanović iz Zavoda za statistiku i informatiku, kaže da ne postoje zvanični podaci o tome sa koliko godina se deca odvajaju od svojih roditelja i kreću svojim putem, česta je situacija da i oni koji imaju preko 30 godina još uvek žive na račun svojih roditelja, što nekada nije bio slučaj.
– Za ovakvo stanje deca često krive roditelje, te što im nisu kupili kola, te zašto ne mogu da idu na more i stalno samo traže i traže, a uporno sede kući i ne razmišljaju o tome da se pokrenu i urade nešto za sebe- kaže Karanović. Fenomen produžene mladosti po opštem mišljenju veoma često nije stvar izbora nego prinude.
Dejan Vladisavljević, radi, ali iako ima 28 godina i dalje živi sa majkom.
-Po zanimanju sam konobar, sa platom koju ja zaradim mogu da pokrpim, ali jedva, mesečna zaduženja koja majka i ja imamo u našem malom stanu. Mnogo bih voleo da živim sam, ali pored finansijskih, postoje i drugi problemi koji u mom slučaju onemogućuju da se u potpunosti osamostalim. Moja majka je bolesna, a ima i veoma nisku penziju, u ovakvoj situaciji zaista je iluzorno da razmišnjam o životu u sopstevnom stanu- kaže Vladisavljević.
Neki smatraju da društvo ne prepoznaje i ne podržava potrebe mladih ljudi i da su glavni krivci za ovo stanje nezaposlenost i nedostatak novca, međutim postoje i mladi ljudi koji ne misle tako.
Snažena Atanacković ima 23 godine, a kako kaže od 18. godine ne živi sa roditeljima.
– Sama sam se odlučila na ovakav život, iako nisam morala. Od 18. godine radim i to dva posla, iako sam mogla da ostanem kod roditelja i ispijam kafe po beogradskim kafićima po ceo dan- kaže Snežana.
Psiholog Jasna Nikolić, ističe da sve potiče iz kuće i da glavni problem ili rešenje istog leži u tome kako su roditelji vaspitali svoju decu i na šta su ih navikli.
– Mnogi roditelji greše, u nameri da zaštite svoju dece od svega i svačega. Takva deca nemaju radne navike i praktično veći deo svog života žive pod staklenim zvonom. Oni su navikli da roditelji sve rade umesto njih i kada dođe trenutak da „izađu na ulicu“ i uhvate se u koštac sa životom oni ne mogu da se snađu i zato je lakše pronaći milion izgovora u koje spadaju nedostatak novca, nezaposlenost, ne mogućnost da pronađu zaposlenje u struci i još mnogo drugih. Roditelji koji ovako postupaju, ne uviđaju da su svoju decu ustvari oštetili i stavili u situaciju da u svakom pogledu zavise od njih. Takva deca će jako teško da odu iz „porodičnog gnezda“, jer nisu navikla da se bore, da pokušavaju uvek iznova i iznova, ali naravno postoje i hrabri mladi ljudi koji sa veoma malo godina preuzimaju kormilo u svoje ruke i ne samo da se osamostaljuju, nego izdržavaju i celu porodicu- objašnjava Nikolićeva.
Izvor: Danas