Aktuelno istraživanje tržišta rada koje Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi u svim gradskim opštinama daće, između ostalog, odgovor na pitanje koji radnici su najtraženiji u prestonici. Među 15.000 Beograđana koji su od početka godine našli posao najviše je ekonomista, farmaceuta, medicinskih radnika, kao i trgovaca, zanatlija i ugostitelja.
U okviru projekta EUNES, koji sa milion evra finansira Evropska unija, tokom maja se sprovodi anketa kojom je obuhvaćeno 5.000 firmi širom zemlje, među kojima je i oko 700 kompanija iz Beograda. Istraživanje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje kako bi se otkrilo koji su to profili radnika danas potrebni poslodavcima.
– Ovim istraživanjem ćemo utvrditi koja posebna stručna znanja i šire kompetencije nedostaju na tržištu rada i kakve probleme zbog toga poslodavci imaju prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta. Među 15.350 ljudi sa evidencije koji su u prvom kvartalu godine došli do zaposlenja najzastupljeniji su farmaceuti, lekari specijalisti, zanatlije, konobari, kuvari, kao i zanimanja iz oblasti ličnih usluga, prava i trgovine – objašnjava Dragana Konakov-Radovanović, direktorka Filijale Beograd.
Trendovi na tržištu rada
Ispituje se i koliko ljudi kompanije planiraju da zaposle ili otpuste do kraja godine, kao i koje veštine nedostaju zaposlenima. Anketa je dobrovoljna i poverljiva, primenjuje se svuda u svetu, a u Evropskoj uniji je često i zakonska obaveza.
– Cilj nije provera poslovanja firmi već sticanje uvida u realne potrebe poslodavaca, kako bi se kroz adekvatne mere uticalo na tržište rada, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti. Projekat će unaprediti kapacitete NSZ u oblasti praćenja i prognoziranja trendova na tržištu rada, kao i monitoringa i evaluacije aktivnih mera zapošljavanja – zaključuje direktorka.
Glavni koordinator za sprovođenje ankete u Beogradu Zoran Matović kaže da je odziv kompanija zadovoljavajući, ali ističe da će najbolji efekat imati ako sve firme obuhvaćene uzorkom popune upitnik.
Rezultati za budućnost
– Analize će koristiti i preduzetnicima i lokalnim samoupravama da vide u koje oblasti treba ili ne treba ulagati, kao i nezaposlenima jer će saznati koja su znanja najtraženija. Na duži rok, dobićemo informacije o tome koja zanimanja i obrazovni profili su više ili manje traženi, što će olakšati mladima izbor srednjih škola i fakulteta. Zato apelujem na banke, osiguravajuće i telefonske kompanije koje su obuhvaćene anketom da pošalju svoje odgovore do kraja meseca, jer samo sa njima uzorak odražava privredu prestonice – navodi Matović.
Tokom maja i juna prate se i ocenjuju svi efekti politike zapošljavanja – obuka nezaposlenih, subvencija za otvaranje novih radnih mesta, klubova za traženje posla, a ti podaci će se zajedno sa rezultatima ankete koristiti u odabiru mera za narednu godinu. Rezultati istraživanja i evaluacije mera biće predstavljeni javnosti u oktobru na završnoj konferenciji EUNES projekta.
Novi “Džob klub”
Početak saradnje Filijale NSZ Beograd sa gradskom kancelarijom za mlade već je poboljšao programe koji potpomažu zapošljavanje omladine u prestonici.
– Već je sprovedena obuka za rad na računarima, a pripremili smo i kurs engleskog jezika, gde će polaznici uz obuku fakultetskih profesora dobiti i sertifikat o stečenom znanju. Sledeći korak je “Džob klub” namenjen samo za mlade. Tu će svi nezaposleni, stari do 30 godina, dobiti sva potrebna znanja i veštine kako bi što brže stigli do posla. Sa radom će krenuti 6. juna u prostorijama Kancelarije za mlade, u okviru “Info ruma” – najavila je Dragana Konakov-Radovanović i navela da će se time rasteretiti postojeći klub za traženje posla na Zvezdari, koji će biti prilagođen obukama za starije sugrađane.
I stari i mladi teško do posla
Prema poslednjim podacima, krajem aprila na evidenciji Filijale Beograd registrovano je 96.358 nezaposlenih, od kojih je 52.812 žena. Najviše nezaposlenih ima preko 50 godina, dok je svaki četvrti mlađi od 30 godina. Posmatrano prema stručnoj spremi, najviše ljudi bez posla u glavnom gradu su srednjoškolci, a među nezaposlenima ima 1.907 više visokoobrazovanih nego onih sa prvim stepenom stručnosti.