Na dnu liste angažovanosti mladih na poslu su Mađarska i Češka Republika (šest odsto), a odmah potom slede Srbija i Portugal (sedam procenata), pa se te zemlje suočavaju sa problemom zadržavanja mladih talenata, pokazalo je israživanje te kompanije.
Sa druge strane, u Makedoniji (36 odsto), Francuskoj (32 odsto) i Turskoj (32 odsto), blizu trećine radnika od 18 do 29 godina su visoko angažovani na svom radnom mestu što ukazuje na prilično stabilnu i produktivnu situaciju za preduzeća.
Prema studiji koju je među više od 30.000 zaposlenih u 29 zemalja sprovela GfK, samo 21 odsto onih koji pripadaju grupi 18-29 godina su visoko angažovani na radnom mestu, u poređenju sa 31 procenat onih koji su u šezdesetim godinama.
Ovaj jaz od 10 procenata između mlađih izvršilaca i starijih, koji su uglavnom na višim pozicijama u firmi, predstavlja veliki problem za poslovanje širom sveta, navedeno je u saopštenju.
To dalje daje podlogu za stvaranje podeljenih radnih mesta, međugeneracijsku netrpeljivost i može da omete sve uložene napore za regrutovanje, zadržavanje, motivaciju i protok mladih talenata kroz preduzeće, navodi se u saopštenju.
Istraživanje je pokazalo da, iako 61 odsto mladih radnika veruje u mogućnost stvaranja karijere, većina smatra da ta mogućnost postoji prvenstveno kod nekog drugog poslodavca, ili u nekoj drugoj zemlji.
Tako, šsest od 10 mladih radnika (58 odsto) aktivno traži posao ili ima nameru da ga traži u narednih šest meseci, a dve petine je spremno i da emigrira kako bi našli novo zaposlenje, pokazalo je istraživanje.
Anketa je pokazala da je više od trećine mladih radnika zbog loše ekonomske situacije bilo prinuđeno da prihvati posao kojim su nezadovoljni, ili su nazadovali u svojoj karijeri.
Osim toga, dve petine mladih zaposlenih veruje da njihov poslodavac koristi recesiju kao izgovor da od njih traži da urade više, u poređenju sa jednim od četiri starija radnika, koji tvrde isto.
Trećina je takođe zabrinuta zbog nedostatka sredstava za efikasno obavljanje posla, u poređenju sa 22 odsto starijih.
Dve petine mladih radnika je često pod stresom na poslu, što je veći procenat nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi, odnosno skoro trećina njih oseća pritisak da radi prekovremeno.
U saopštenju se navodi da je dve petine mladih radnika nezadovoljno balansom između posla i privatnog života, dok trećina njih veruje da pritisak i stres na poslu često utiču na njihovo zdravlje, što je za pet procenata više nego kod zaposlenih koji su u pedesetim i 10 procenata više nego kod zaposlenih u šezdesetim godinama.