Ovako za “Novosti” prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, objašnjava najavljeno povećanje školarina, koje na pojedinim fakultetima iznosi i do sedam i po prosečnih srpskih plata.
Jesu li predložene cene preveliki namet za studente i njihove roditelje?
– Imam razumevanja i za studente i za fakultete. Ekonomska situacija je teška, para nema, roditelji 28 odsto studenata u poslednje dve generacije ostali su bez posla. Sa druge strane, i fakulteti se trude da sa minimumom sredstava održe standard. Ne mogu beskrajno da spuštaju granice kvaliteta.
Ima li rešenja za tu pat poziciju?
– Mogući izlaz na duge staze mogla bi da bude promena modela finansiranja studija. Sada jedni studenti ne plaćaju ništa, a drugi plaćaju previše. Treba da se uvede participacija, da svi daju pomalo dok dobro studiraju, a tek ako pokvare rezultate, da plaćaju više cene.
Maturante, osim školarina, brinu i prijemni
Hoće li štrajk u školama uticati na rezultate?
– Kako na čije. Jer, prijemni počinju da se spremaju pre Nove godine. Ako neko nije počeo na vreme i misli da uči u maju, ne može da krivi štrajk za neuspeh.
Za deo gradiva, ipak, ostaju uskraćeni…
– Oni jesu zakinuti i izgubljeno vreme više ne može da se nadoknadi. Naneta im je šteta u obrazovnom smislu, ali to nije prvi put. Puno se kod nas štrajkovalo u poslednjih 20 godina. I zato smo, generalno, nezadovoljni znanjem sa kojim nam đaci izlaze iz srednjih škola. Mnogo je lošije nego pre 20 godina.
Kažete da je znanje sve manje, a iz godine u godinu imamo reforme, koje, navodno, poboljšavaju školstvo?
– Potrebna je ozbiljna reforma po vertikali. Mnogo dobrih nastavnika otišlo je iz prosvete. Moramo ozbiljno da obučavamo kadar. Nemamo ni dobre učitelje, niti nastavnike za osnovne i srednje škole. Pitanjem kvaliteta nastavnog kadra treba da se bavi i država. Treba da se uključe i korisnici usluga. Kompanije u svetu mnogo ulažu u školstvo, jer hoće jednog dana da zaposle stručne kadrove. A mi nemamo privredu koja bi pomogla obrazovni sistem.
Čini li vam se da strah od neuspeha i sve skuplje školarine na državnim univerzitetima teraju studente da idu na privatne, gde za malo više para mnogo lakše prolaze?
– Njihove cene su više i oni su nam konkurencija samo u jednoj grupaciji fakulteta. Nemaju ponudu studijskih programa kao mi. A tržište i u ovoj oblasti reguliše stvari. Arhitektura već četiri godine drži najvišu cenu, a i dalje postoji ogromno interesovanje. Privatnici se bore za studente pretežno u grupaciji pravnih i ekonomskih nauka.
Fakulteti su od Vlade tražili da odobri i broj studenata koje će upisati na neke neakreditovane studijske programe?
– Brucoši ne treba da brinu. Nijedan program koji do raspisivanja konkursa ne dobije saglasnost Komisije za akreditaciju neće se naći u ponudi za upis. Tek kada budu akreditovani, fakulteti će na njih upisivati studente. To može biti u drugom upisnom krugu ili dogodine.
Zbog čega se toliko kasni?
– Akreditacionoj komisiji je istekao mandat, a nju imenuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji takođe nije bio formiran. Sve se odužilo, ali nedavno su počeli da rade. Problem je to što i prvi ciklus akreditacije studijskih programa kasni dve godine. Nemamo nacionalnu strategiju visokog obrazovanja. U izradi je i nacionalni kvalifikacioni okvir, bez koga ne znamo koje kadrove sve školujemo i koje veštine i znanja imaju sa dobijenim diplomama. Među poslednjima smo u Evropi koji nemaju registar nastavnika. Njegovo donošenje usporavaju različiti interesi, posebno privatnih fakulteta. Jer, kada bismo imali registar, znali bismo ko na koliko univerziteta predaje, u koliko škola, i konačno bi se uveo red i u našu profesiju. Za poslednje tri godine uradili smo dosta i donošenjem ovih ključnih dokumenata treba da damo poslednji gol. Bliže se izbori i u državi i na univerzitetima, tako da moramo da zaokružimo posao koji smo započeli.
PRIJEMNI POMERITI AKO TREBA
Da li će biti pomeranja prijemnih ispita?
– O tome će da odluči ministar prosvete, a mi smo spremni da sve uradimo na vreme, ako treba i da pomerimo rokove prijemnih i upisa za nedelju dana. Ako sve bude teklo po planu, konkurs za upis biće objavljen u maju. Bilo je i ideja da se prijemni pomeri za septembar, ali mislim da je to besmisleno.
NAUKA UVEK NA REPU
Hoće li nauka imati štete od spajanja njenog ministarstva sa prosvetom?
– Nisam srećan zbog spajanja ova dva resora. Jer, obrazovanje je ogroman sistem i bojim se da će nauka ostati na repu. A njen budžet je ionako mali. Za čitavu srpsku nauku izdvaja se 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, koliko država troši i na 250 poslanika u Skupštini Srbije.
DRŽAVA BEŽI OD UGOVORA
Izjavili ste kako ste prestali da brojite koliko država duguje Univerzitetu!
– Reč je o desetinama miliona evra. Dugovi se gomilaju poslednjih šest-sedam godina. I dalje nam država plaća samo 25 odsto, a ostatak duguju. Fakulteti se sami dovijaju kako da plate struju, grejanje, telefone. Iako je zakonom predviđeno da država potpiše ugovor sa univerzitetima o finansiranju, ona beži od toga, jer kada potpiše, moraće da ispunjava sve obaveze.
Izvor: Večernje novosti