U „prvoj bolonjskoj generaciji” u roku je diplomiralo 14,12 odsto aktivnih studenata koji su upisali četvorogodišnje studije školske 2006/07. godine. Najviše akademaca diplomu je po predviđenom planu dobilo na Elektrotehničkom (42,37 procenata), a najmanje na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (2,48 odsto).
Što se tiče „prvih bolonjaca” koji su upisali studije u trogodišnjem trajanju, 35,51 odsto aktivnih diplomiralo je do kraja školske 2008/09. godine. Ubedljivo na prvom mestu nalazi se Arhitektonski fakultet, na kojem je studije u roku završilo gotovo 88 odsto akademaca, a najlošiji je rezultat na Fakultetu bezbednosti, na kojem nijedan diplomac nije na vreme stigao do diplome.
Ovo su samo neki od podataka iz najnovije analize efikasnosti studiranja na Univerzitetu u Beogradu, koja po rečima prorektorke za nastavu profesor dr Nede Bokan pokazuje „da smo na pravom putu”. Ona naglašava i da će se pravi efekti reforme pokazati tek za tri, četiri godine.
– Naši fakulteti su počeli s reformom studija po Bolonji u različitom periodu, neki i pre donošenja zakona 2005. godine, tako da su oni, koji su krenuli prvi i sa intenzivnijim promenama, ostvarili i dobru prolaznost. Nažalost, bilo je i onih koji su uveli „samo kozmetičke promene” – bodove, trajanje studija, ali ne i suštinsko rasterećenje programa i to se po ovim rezultatima jasno vidi – objašnjava za naš list profesorka Bokan.
Ona kaže da je trenutno važno to što se reformišemo kako bismo mogli da sarađujemo sa ostalim univerzitetima u Evropi, jer nismo „pusto ostrvo”, a imamo isti način rada, istu terminologiju…
Inače, u „prvoj bolonjskoj generaciji”, bilo je ukupno 11.414 studenata koji su brucoški indeks dobili školske 2006/07. godine, a diplomu do kraja školske 2009/10. godine. Reč je o akademcima upisanim na studijske programe osnovnih studija u četvorogodišnjem trajanju koji se realizuju na 22 fakulteta u sastavu Univerziteta u Beogradu. Takođe, na sedam fakulteta bilo je i 1.278 studenata koji su upisali osnovne studije u trogodišnjem trajanju, a koji su diplomirali do kraja školske 2008/09. godine.
Najviša prosečna ocena ostvarena je na prirodno-matematičkoj grupaciji fakulteta i na jednoj od najtežih visokoškolskih ustanova – Fakultetu za fizičku hemiju (9,36), dok su najniže ocene na četvorogodišnjim studijama imali akademci Fakulteta bezbednosti. Kad je reč o trogodišnjim studijama, najviše prosečne ocene imali su studenti arhitekture (8,49) i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (8,50), dok su na ostalim fakultetima ocene bile sledeće: građevina – 7,86, mašinstvo 7,51, Rudarsko-geološki 8,09 i Matematički fakultet 7,95.
Zanimljivo je da su prosečne ocene „druge bolonjske generacije” bile više na gotovo svim trogodišnjim studijama i da je najveći porast ocena zabeležen kod akademaca Građevinskog fakulteta, čiji je prosek bio 9,05.
Kad je reč o broju onih koji su diplomirali u roku, posle Elektrotehničkog, najuspešniji je Fakultet za fizičku hemiju gde je blizu 40 odsto onih koji su diplomirali u roku od četiri godine, a zatim slede Rudarsko-geološki (37,65) i Matematički fakultet (37,50). Prema analizi efikasnosti, na začelju je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, na kojem je oko 2,5 odsto akademaca diplomiralo u roku i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (1,56). Na Tehničkom fakultetu u Boru i na Šumarskom niko nije diplomirao u roku.
Prema podacima Centra za obrazovne politike, pre primene „Bolonje”, efikasnost studiranja bila je veoma niska, stopa odustajanja je procenjena na čak 45 odsto, najviše „ponavljača” je bilo na drugoj godini studija (skoro 46 procenata) i u proseku je bilo potrebno 1,45 godina da bi se upisala naredna godina studija.
S. Gucijan
—————————————–
U školskoj 2010/11. godini 84.060 studenata
Školsku 2010/11. godinu na Univerzitetu u Beogradu upisalo je ukupno 84.060 studenta, na svim vrstama i nivoima studija, uključujući i apsolvente. Od ukupnog broja upisani, 68.551 akademac upisan je na studijske programe organizovane u skladu s „bolonjskim principima”.
Na studije prema pravilima propisanim pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine, upisano je, računajući i apsolvente, ukupno 15.509 studenata. Prema statusu u kome su upisani, ukupno je 38.498 budžetskih i 35.453 samofinansirajućih akademaca.
Izvor: Politika