Kvalitet studenata u Srbiji ekstremno varira. Oni koji su najbolji u Srbiji, najbolji su i u inostranstvu, dok onima koji nisu među najboljima, nivo znanja je dosta nizak. Većina studenata nije svesna šta je cilj studiranja, pa uče za ocenu i bez razumevanja.
Mnogi profesori priznaju da su snizili kriterijume. Umesto kreativne diskusije, ispiti se svode na prepoznatljivu reprodukciju.
Profesor Pravnog fakulteta Gašo Knežević kaže da je problem to što kad postavi pitanje studentu koje nije formulisano onako kako je u udžbeniku, oni ga ne razumeju.
“Kad se zaposli, on će imati problem u mojoj struci recimo – da napiše presudu ili u medicini da postavi dijagnozu ili da projektuje most, dakle u svakoj od tih profesija ogromne su posledice grešaka”, kaže Knežević.
Studenti su, takođe, svesni manjkavosti takvog učenja i znanja. Tvrde da mnogi koji se zaposle ne znaju osnovne stvari i da im je tada neophodna pomoć.
U nekim srednjim školama, đaci uče zanat bez ijednog dana praktične nastave. Takva tradicija nastavlja se i na fakultetu.
“Mora da im se obezbedi praksa tokom školovanja, a ne posle školovanja. Svuda u svetu oni provedu šest meseci do godinu dana radeći u nekoj privredi i nekim kompanijama koje su u oblasti za koju se školuju. Toga ovde, nažalost, nema”, kaže rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.
Nepripremljeni za posao
Uglavnom nepripremiljeni i nedorasli izazovima posla, diplomci dolaze na tržište rada. Poslodavcima najviše smeta što su zbunjeni pred konkretnim poslovima, bez posebnih veština i nenaviknuti na timski rad.
“Poslodavac po logici stvari hoće što pre osposobljenog radnika, nekada više, nekada manje hoće da ulaže u obuku i hoće da mu taj radnik donese profit”, ističe Dragan Đukić iz Nacionalne služba za zapošljavanje.
Iako bi strategija obrazovanja trebalo da poboljša mogućnosti studentske prakse, nadležni tvrde da su za postojeću situaciju odgovorni i sami fakulteti.
“Apelujem na fakultete da sami modifikuju ne samo planove i programe, nego i praksu i da imaju više senzibiliteta i osećanja za potrebe tržišta rada”, kaže državni sekretar Ministarstva prosvete Radivoje Mitrović.
Privreda bi, takođe, mogla da bude fleksibilnija. Zbog krize, većina firmi bavi se sopstvenim preživljavanjem, ne mareći za podmladak i njegovu praksu.
Stručnjaci podsećaju da bi baš ti mladi ljudi, uz malo strpljenja, mogli da im ponude nova, bolja rešenja.
Izvor: RTS