Julija studira tehnologiju hrane i ishrane na univerzitetu u Bonu. Ne može da zamisli život na fakultetu bez interneta, i najveći deo studija organizuje –klikom. To joj sve omogućava elektronska mreža univerziteta u Bonu. Studenti se ne okupljaju samo u amfiteatrima, već i na „e-campusu“.
„Bez interneta moje studije uopšte ne bi funkcionisale. Na početku semestra raspored časova sastavljam on-lajn, a za vreme semestra svi docenti svoje skripte stavljaju na „e-campus“, platformu univerziteta . U principu, sve ide preko interneta. Moji drugari i ja često se pitamo, kako je to sve ranije funkcionisalo.“
Svaki student može da se uloguje na elektronsku platformu, da otkuca skripte ili da razmenjuje mišljenje sa ostalim studentima. Sve je to nekada bilo komplikovanije. Harald Zajc je kao i Julija studirao tehnologiju ishrane u Bonu – ali 90-tih godina, kada je internet bio u pečetnoj fazi.
„Bili smo srećni kada je naš univerzitet, kao jedan od prvih, uveo i-mejl. Bilo je tri ili četiri internet mesta gde smo dobijali i-mejl adresu. Moja adresa je glasila UZR6H, a potom su sledila slova i brojevi. Tada sam bio jedan od retkih (pet ili deset odsto studenata) koji su tako nešto uopšte znali da rade“.
Ništa bez i-mejla
Danas nema ničega bez i mejla. Prijavljivanje na seminare, pozajmljivanje knjiga – sve ide preko mreže. Studenti u Bonu su protekle godine na onlajn katalogu univerzitetske biblioteke imali oko četiri miliona pretraga.
Pored internih platformi univerziteta, moderni student sve češće koristi i društvene mreže – kao što su „Facebook“ ili „studiVZ“. Uprkos mnogim prednostima, razmena znanja na internetu je i riskantna.
Kler Petifur, biblioteker na univerzitetu u Bonu upozorava na opasnosti istraživanje na internetu. „Trend je da se traži preko Googla. Ali, to je pogrešan pristup. Mora se efikasno pretraživati – čovek mora najpre da razmisli – koji pojmovi imaju smisla i kako doći do saznanja koje tražim. Mnogi ne znaju kako se to radi.“
Izvor: DW