“Po pravilu, pozitivno raspoloženje poboljšava kreativno rešavanje problema, fleksibilnost i sposobnost opreznijeg razmišljanja,” kaže Rubi Nadler s američkog Univerziteta Vestern Ontario.
Studenti uključeni u istraživanje dovedeni su do različitog raspoloženja, a zatim su trebali da obave određeni zadatak. Njihovim raspoloženjem su manipulisali uz pomoć video spotova i video isečaka. U početku su želeli da uoče šta čini ljude najsrećnijima, a što najžalosnijima. Najsrećniji su bili oni koji su slušali energičnu Mocartovu muziku ili gledali bebu koja se smeje. Uz pomoć ovih pomagala s jedne strane i izveštaj o potresu i muzike iz filma Šindlerova lista s druge, naučnici su izazvali radosno ili žalosno raspoloženje.
Srećni učesnicii su brže učili da klasifikuju uzorke na svom zadatku nego tužni ili oni koji su bili u kontrolnoj grupi neutralnog raspoloženja.
“Imate li projekat na kojem trebate razmišljati inovativno, ili o kojem treba pažljivo razmisliti, dobro će vam raspoloženje pomoći,” kaže Nadler. A muzika je vrlo jednostavan način da se oraspoložite. I svako ima različitu muziku koja mu podiže raspoloženje, ne trebaju svi da slušaju Mocarta.
Ovo je možda razlog zbog kojeg radnici vole da pogledaju smešne video isečke na poslu, smatra Nadler. To, na prvi pogled, gubljenje vremena može imati vrlo dobar uticaj na završavanje poslovnih zadataka.
Izvor: Net.hr