, ali da većina ne odgovara standardima.
– Najbolju rampu, sa elektromotorom, ima Pravni fakultet u Beogradu, ali zato njihov lift nije dovoljno širok za sva kolica, a nije dostupan ni toalet – rekao je Pavlović dodajući da je jedini fakultet u Srbiji sa toaletom dostupnim za studente sa hendikepom – beogradski Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Probleme predstavljaju i širina vrata u učionicama, pristup šalterima, studentskoj službi, odlazak na sprat, ali tehnička nedostupnost samo je deo teškoća, jer za ove studente nema ni literature, rekao je on, ističući da država svima treba da pruži jednake mogućnosti.
Tako studenti koji ne vide ne mogu da kupe fakultetske udžbenike na Brajevom pismu ili u elektronskom obliku, pa uglavnom uče tako što im neko pročita knjigu i snimi je na kasetu.
Nema razumevanja ni za studente koji ne čuju, jer na fakultetima ne radi nijedan prevodilac na gestovni jezik, rekao je Pavlović, upozorivši i na ponašanje pojedinih profesora i njihove česte komentare "šta ćeš ti ovde".
Pavlović je istakao da u razvijenim zemljama dva odsto studentske populacije čine studenti sa hendikepom, a da se u Srbiji njihov broj meri promilima. Od oko 70.000 studenata Beogradskog univerziteta, oko 300 čine osobe sa hendikepom, rekao je on, podsećajući da je taj univerzitet, na inicijativu njihovog udruženja, krajem maja osnovao Centar za studente sa hendikepom. Centar će biti smešten u Univerzitetskoj biblioteci, a njegov cilj je da stvori jednake mogućnosti za sve studente.
Tanjug