[ youth.rs ]

Samo 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu

Do 2020. godine sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda.

Srbija nije samo na evropskom dnu, već i na regionalnom. Dok u Sloveniji, s kojom se doduše u reformama teško možemo takmičiti, ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, podaci za BiH nisu precizni, ali stručnjaci napominju da se i oni nalaze na evropskom dnu.

Malo ko se ne bi postideo nad činjenicom da u Evropi nema zemlje s nižim procentom visokoobrazovanog stanovništva. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2007, na kojoj se Srbija ne nalazi, gorih od nas nema. Najlošije se kotira Turska sa 10,8 procenata, a najbolje je u skandinavskim i zemljama Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto. U Srbiji doduše, prema popisu iz 2002, postoji i još oko 4,5 odsto građana koji su završili dvogodišnje više škole ili prvu godinu fakulteta. Oni se u našoj zemlji smatraju visokoobrazovanima, ali po evropskim standardima ne mogu spadati u tu grupu.

Čak i s njima u ukupnoj statistici, za nas je u ovom trenutku i evropski prosek nedostižan san. Podaci OECD-a beleže da je prosečan procenat fakultetskih obrazovanih u EU 2007. iznosio oko 25 odsto, a smatra se da normalno razvijena zemlja treba da ima najmanje 20 odsto visokoobrazovanih.

U isto vreme čak 85 odsto visokoobrazovanih stanovnika EU koji su ispod 40 godina starosti je zaposleno, a stopa ide i do 91 odsto u Rumuniji, Sloveniji, Litvaniji, Holandiji, Norveškoj…
Uz to, stopa nezaposlenosti je po pravilu drastično manja u grupi visokoobrazovanih nego u drugim grupama.

– Upravo je u tome suština problema. Zbog niskih profila obrazovanja veliki broj naših ljudi nema uslove za zaposlenje. Nema dovoljno poslova na tržištu rada za ogroman broj ljudi sa srednjim obrazovanjem, a mi ne možemo da odgovorimo tražnji za visokim. U evropskim zemljama sada teško može da se razvija ekonomija zasnovana na nižim veštinama i manufakturi – kaže Aleksandar Baucal, docent na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta.

On objašnjava da je prosečan srpski radnik nekonkurentan na tržištu, kako našem, tako i evropskom ili svetskom. Niže obrazovani kadrovi iz Azije po znanju nisu iza naših, ali su daleko pristupačniji po ceni rada, pa se investitori i poslodavci okreću jeftinijim tržištima i jeftinijoj radnoj snazi.

U prilog tome govore i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. U Srbiji u ovom trenutku ima oko 700.000 nezaposlenih, a taj broj je od početka krize u stalnom porastu. Bez posla najviše ostaju radnici s nižom stručnom spremom, a njih je i najteže ponovo zaposliti, pa od ukupnog broja ljudi koji su na Birou rada, oko 90 odsto ima prvi do petog stepena obrazovanja.

– Obrazovna politika mora da se menja. Srbija nema jasnu Strategiju o visokom obrazovanju i neophodno je što pre je doneti. S ovakvim tempom teško ćemo do 2020. stići do procenta visokoobrazovanih koji je zacrtala EU – kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i dodaje da Srbija zbog loše obrazovanog kadra, između ostalog, nema ni kvalitetnu industriju koja bi napredak i razvoj zemlje mogla da pomeri sa mrtve tačke.

A suština evropske politike u obrazovanju sadržana je upravo u inovacijama, razvoju nauke i osposobljavanju visokoobrazovanih kadrova da budu vinovnici tog napretka.

– U Evropi sve počiva na ekonomiji znanja, za čiji su razvoj visokoobrazovani kadrovi skloni inovativnosti. Ti kadrovi su odlično plaćeni, a industrija znanja je sama po sebi profitabilna, pa iz nje proističu i veliki porezi za državu. Time se, dakle, i sama zemlja bogati i omogućava joj se da izdvaja veća sredstva za razvoj nauke i obrazovanja i stvaranje novih inovativnih kadrova. Tako se razmišlja na duge staze, što kod nas nije slučaj. Mi i sada nastavljamo da mislimo i živimo u prethodnom sistemu. Vreme je da prestanemo da o obrazovanju razmišljamo oportuno i da sve odluke donosimo u skladu s političkim kriterijuma, već da shvatimo da te odluke utiču na našu dalekosežnu budućnost – kaže Baucal.

 

Finci prednjače
Finska 36,4
Norveška 34,2
Danska i Irska 32,2
Nemačka 24,3
Grčka 22,7
Slovenija 22
Poljska 18,7
Hrvatska 15
Italija 13,6
Turska 10,8
Makedonija 7,3
Srbija 6,5
*Podaci OECD za 2007.

Dugo putovanje u Evropu
  Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar Ministarstva prosvete, kaže da će novi statistički podaci pokazati da se procenat diplomiranih u poslednjim godinama povećao.
– Stopa diplomiranih je porasla u odnosu na onu pre 10 godina kada ih je bilo 11 odsto. U poslednje vreme imamo od 30 do 35 diplomaca po godini. Na osnovu toga se nadamo da će se i ukupan broj visokoobrazovanih povećati. Trebaće nam dosta godina da postignemo evropski standard, ali tome i težimo. Takođe će tome doprineti i Strategija o visokom obrazovanju – kaže Tinde Kovač-Cerović.
Ministar prosvete Žarko Obradović je pre izvesnog vremena za „Blic“ izjavio da će Strategija o visokom obrazovanju biti doneta do kraja mandata ove vlade kao deo strategije razvoja Srbije.

Izvor: Blic

Exit mobile version