Kad studenti odbijaju da odrastu

Većina mladih živi s roditeljima, manje razmišlja o odlasku u inostranstvo i trudi se da produže studije. Milan živi s roditeljima. Studira informacione tehnologije i kaže da mu je Internet glavni izvor informisanja. Njegova devojka Dragana ima indeks Ekonomskog fakulteta. Iako znaju da je danas teško pronaći posao, nadaju se da će za pet godina biti zaposleni i da će biti bolje plaćeni od svojih roditelja. Oboje kažu da su spremni da u početku rade i za manju platu. Naravno, ukoliko im se ukaže prilika, otići će u inostranstvo, ali o tome sve manje razmišljaju, jer i „tamo preko” nije više onako kako je bilo. Kažu i da mnogi njihovi prijatelji namerno „razvlače” studije, jer ne znaju šta će posle.

Ove dve priče, deo su najnovijeg istraživanja urađenom među 400 mladih uzrasta od 18 do 27 godina, koju je kompanija „Visa” sprovela u četiri grada Srbije.

Prema ovom istraživanju, 35,50 odsto mladih u Srbiji veruje da je teško dobiti dobar posao. Više od polovine (54,75 odsto) njih je nezaposleno, samo 11 procenata ima stalni radni odnos, a preostalih 34,25 odsto nemaju puno radno vreme. Oko 40 odsto mladih razmišlja o radu u inostranstvu jer su bolji radni uslovi, plate i standard. Na pitanje kako sebe vide za pet godina – 30 odsto ispitanika je odgovorilo da će i dalje studirati ili tražiti posao, a petina očekuje da će raditi i živeti u inostranstvu. Utvrđeno je i da više od polovine mladih i dalje živi sa roditeljima i da samo tri odsto njih misli da društvo u Srbiji nastoji da podrži i ohrabri mlade ljude da postanu nezavisni.

Profesor dr Ana Pešikan, viši naučni saradnik Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da ekonomski momenat jeste bitan, ali da se ne slaže s argumentom „produžavam studije jer ne mogu da pronađem posao”. Ona smatra da se iza ovakvog stava zapravo krije strah od suočavanja sa životom odrasle osobe.

– Mnogo je lakše biti u ulozi deteta, nego diplomirati i postati odrasla osoba sa svim obavezama koje to nosi. Mnogi to odbijaju a da nisu ni svesni i zato ima slučajeva da neko fantastično brzo i uspešno stigne do kraja studija, a onda razvlači „100 godina” – kaže dr Pešikan.

Nataša Sajlović, koordinator Studentske unije Srbije za nastavu i nauku kaže da je logično da mladi žive sa mamom, tatom, babom i dedom u istoj kući pošto živimo u patrijarhalnom društvu.

– Roditelji često obeshrabruju mlade da se odsele. Zato mnogi i odlaze na fakultet u drugi grad jer im je to prilika da se osamostale.. Takođe je bitan i ekonomski momenat, jer ako ne rade, ne mogu da plate svoj stan, nemaju za kiriju, pa zato odlučuju da ostanu u roditeljskoj kući. Tačno je i da mnogi namerno prolongiraju studije u nadi da će se nešto promeniti, jer, evo, danas imate mnoge naše kolege koje sa diplomama rade u supermarketima – kaže Sajlović.

Ona smatra da je prisutan psihološki model – „dečje sobe”, u kojem roditelji „prezaštićuju” decu.

– Oni zatrpaju sobu igračkama i rečenicama po principu „ima vremena, napraće se sudova u životu ili naplaćaće se računa” i tako dete zapravo štite od života. Koliko imate samo srednjoškolaca koji ne mogu da pronađu muzej ili ne znaju da koriste gradski prevoz, da ne govorimo o osobi od 30 godina koja ne zna da skuva supu ili da opere čarape…. Ne možete čoveka zaštititi od života, on mora da se čeliči – kaže profesorka.

Ona naravno dodaje da jeste važan i ekonomski faktor, jer ako u osamnaestoj godini ne možete da pronađete posao i prehranite se na mesec dana, logično je i ostajanje u roditeljskoj kući. S druge strane, kod nas, kaže i ne postoji ponuda poslova za mlade kao što je to na Zapadu, gde je normalno da se radi tokom raspusta.

– U jednoj bogatoj američkoj porodici podrazumeva se da dete radi tokom leta, ne zato što su mu potrebne pare, već da bi izradilo odnos prema radu i novcu. Kod nas je normalno da se za jednu noć „profućka” nekoliko hiljada dinara roditeljskog novca, jer to nije njihov novac, nisu ga zaradili – ukazuje na još jednu stranu priče naša sagovornica.

Nataša Sajlović kaže da su mladi danas prilično obeshrabreni, zabrinuti za budućnost, a poljuljana im je vera i u odlazak u inostranstvo, jer ni situacija u razvijenim zemljama nije više onakva kakva je bila.

Sandra Gucijan

——————————————————–

Uglavnom rade neprijavljeni

Najveći problem u zapošljavanju mladih od 25 do 29 godina u Srbiji je pronaći prvi posao, a čak 38 odsto zaposlenih, koji rade bez ugovora, su mladi od 20 do 29 godina, navedeno je u izveštaju „Zapošljavanje mladih i migracije u Srbiji 2010”, koji su juče predstavili organizacija Građanske inicijative i Privredna komora Srbije.

Mladi češće rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji, rekla je Aleksandra Vladisavljević konsultant kuće „XaoSolution” predstavljajući izveštaj, čiji cilj je da pruži podršku institucijama u sprovođenju politike i mera za povećanje zaposlenosti omladine. Prema njenoj oceni, osnovna prepreka u kreiranju politike za mlade je što oni u Srbiji nisu viđeni kao resurs, već kao problem.

Izvor:Politika