Najmanja prolaznost u četvrtu godinu jeste na Fakultetu veterinarske medicine, sa svega 4,8 procenata, zatim na Tehničkom fakultetu u Boru (17 odsto), Pravoslavnom bogoslovskom (23 procenta), Farmaceutskom (25 odsto) i Filološkom fakultetu (30 odsto), pokazali su rezultati predstavljeni na tribini na kojoj je ukazano na pozitivne i negativne strane bolonjskog procesa i predstojeće izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Na skupu na kome je ukazano da je studiranje u Srbiji dvostruko duže od vremena propisanog Bolonjskom deklaracijom i traje 7,8 godina, iznet je i nalaz iz ankete da po završetku studija ni studenti ni budući poslodavci nisu zadovoljni stečenim znanjem i osposobljenošću za posao.
Jedan od glavnih razloga za uvođenje bolonjskog sistema školovanja kod nas jeste upravo skraćivanje vremena studiranja, zatim bolji uslovi rada, održavanje koraka sa evropskim standardima i povećanje broja visokoobrazovanih ljudi, kojih je u Srbiji svega 6,5 odsto.
– U evropskim zemljama broj visokoobrazovanih je od 15 procenata pa naviše. Izmene Zakona o visokom obrazovanju neophodne su kako bi bila stvorena mogućnost da se prohodnost studenata poboljša, a samim tim poveća i broj viskoobrazovanih ljudi u Srbiji – istakao je ministar prosvete Žarko Obradović.
On je rekao da bi izmene zakona, kojima se izlazi u susret studentima, trebalo da budu usvojene do 11. juna i naveo da izmene, pored ostalog, predviđaju upis naredne godine sa 48 bodova, rangiranje svih studenata, usaglašavanje zvanja.
– Takođe, ukoliko budu usvojene izmene i dopune, vlada će ubuduće davati saglasnost na visinu školarine – rekao je Obradović na tribini koju je na FON organizovao Savez studenata te ustanove.
Izvor: Glas