To je, dodaje Šećibović, rezultiralo da je prolaznost po bolonjskim kriterijumima tek 15 odsto, a takva je bila i u starom sistemu još 1975, devedesetih, 2000, pa i danas.
Iako se u poslednje vreme u univerzitetskim krugovima ističe da je prolaznost na fakultetima oko 60 odsto, kako kaže Šećibović, to je lažna prolaznost, jer su kriterijumi smanjeni da bi se ispunila forma, bez suštinskog kvaliteta. U suštini, način rada je isti kao i pre deset godina.
– Bolonja u Srbiji ne može u potpunosti da zaživi jer za to u državi nema novca, a kada nema para, niko, pa ni profesor, nije stimulisan. Ona traži da se profesori više bave studentima, što još ne postoji na državnim fakultetima. Kozmetičke promene su neki logičan sled kad nema dovoljno sredstava za bolonju – tvrdi Šećibović, i dodaje da najveći problem u Srbiji upravo Beogradski univerzitet.
Da su u pitanju nazovipromene i da studenti uče isto danas i pre 10 godina, potvrdila je za „Blic nedelje“ Srbijanka Turajlić, profesorka na ETF.
– Nešto se jeste promenilo u nastavnom planu, ali to su, čini mi se, samo kozmetičke promene. U nekoj meri se jesu promenili sadržaji, čak je nešto i skraćeno od gradiva. Međutim, nijedan od programa nije osmišljen tako da kaže šta se očekuje da će student znati, i za šta spremamo studente. Uveli smo dve diplome, ali ne znamo kojoj vrsti poslova su namenjene – objašnjava Turajlićeva.
Nebojša Milić iz Studentske unije Srbije kaže da studenti rade po gotovo istom planu kao i pre 30 godina. Nije redak slučaj da se danas i dalje izučavaju kompletno zastareli i nepotrebni predmeti poput litografije, neprilagođeni predmeti (primer je stočarstvo i žigosanje grla usijanim metalima) ili, pak, predmeti u kojima su netačne tvrdnje, poput da su banke neprofitne organizacije.
– Gradivo nije standardizovano, a suštinski je ažurirano svega oko 20 odsto nastavnog materijala. Bolonja u Srbiji je uzela najgore elemente iz starog sistema i najgore, finansijski intenzivne, stavke iz bolonje, čime smo dobili skaredno visoko obrazovanje, kvaziakreditovane ustanove i galopirajući rast odliva mozgova – objašnjava Milić, i dodaje da je istraživanje studentske populacije – projekta SUS, pokazalo da oko 70 odsto studenata planira ili aktivno priprema odlazak iz zemlje.
Uprave fakulteta ne mogu ni na koji način da nateraju profesore da se prilagode bolonji i povećaju prolaznost na svojim ispitima.
– Niti rektor može nešto dekanima, niti ovim svojim profesorima i dokle god je tako, ništa se neće promeniti. Obrazovani sistem u Srbiji je zatvoren, nema kriterijuma, pa samim tim ni kvalitetnih obrazovanih kadrova. Razvio se sistem negativnog odnosa prema svakoj inovaciji u obrazovanju, očuvanje stečenih pozicija na univerzitetima je važnije od ukupnih promena i napretka. Javnost se stalno ubeđuje kako ništa ne valja u bolonjskom procesu, a na međunarodnim skupovima naši profesori i političari su marginalni posmatrači evropskih reformi. Nikad nećete od njih čuti da su predložili nešto ili da su nešto intenzivno pratili – objašnjava Šećibović.
On dodaje da se nešto i jeste promenilo, a to je uvođenje akreditacije.
– Međutim, akreditacija nije sve promenila. Nije se promenio sistem upravljanja na državnim univerzitetima (gde vlada totalno samoupravljanje profesora u svim organima), što je dovelo do visokog stepena neodgovornosti profesora u procesu nastave. Nigde studenti nisu zaštićeni od samovolje profesora i fakulteta, zbog čega se te institucije i boje konkurencije privatnih fakulteta. Zato nema napretka, sve je u funkciji monopola profesora – kaže Šećibović, i dodaje da nema ni ozbiljne integracije BU, jer time treba da se ocenjuju profesori na nivou Univerziteta, a ne na nivou fakulteta, kako se sada radi.
Opširno gradivo
Predsednik SKONUS-a Vladimir Antonijević kaže da je reforma gradiva samo prividna.
– Znam slučajeve gde je u udžbenicima smanjen font slova kako bi broj stranica bio sveden sa 750 na 600. U nekim slučajevima predmet je deljen na dva dela jer se ne može promeniti mentalitet profesora koji su navikli na opširno gradivo. Najveći problem je nedostatak obavezne prakse, nakon i tokom studija. Izaći ćemo sa fakulteta a nećemo znati s koje strane sedi tužilac, kao utiče euribor na stambene kredite, a u teoriji ćemo sve to dobro obrazložiti – kaže Antonijević.
Izvor:Blic