Beograd mu, kaže, veoma nedostaje. Kada je nakon završene srednje škole usledila druga po redu Vukova diploma, Stojan je bio ubeđen da će u rodnom gradu imati odlične uslove za studiranje. Međutim, iako se prijavio za više državnih stipendija, ni za jednu nije bilo odgovora. Onda je usledio poziv sa Univerziteta u Kanzas sitiju, u kom su izrazili oduševljenje Stojanovim rezultatima u školi i pozvali ga da bude njihov student na odseku za finansije.
– Na prvoj godini studija, koju sam započeo odličnim rezultatima, usledili su pozivi iz američkih medija. Bio sam zbunjen, nije mi bilo jasno toliko oduševljenje mojim radom. Mislio sam da se tim stvarima ne pridaje baš toliki značaj – kaže Stojan.
Američki magazini “San” i “KC” nazvali su Stojana “boy out of competition” (dečko bez konkurencije). A onda su usledile i zvanične titule. Nakon završenog prvog semestra, na izboru predsednika Univerziteta za predstavnika internacionalnih studenata, Stojan je izabran na Listu časti, što nikada ranije nije bio slučaj sa studentom prve godine. Kompanije iz Kanzas sitija počele su da se otimaju o „dečka bez konkurencije“, ali je on rešio da uloži u obrazovanje i prihvati ponudu Univerziteta u Njujorku da svoje studije nastavi tamo. Jedan od njujorških profesora , koji je čuo da „Blic“ piše o Stojanu, poslao je mejl da nas „upozori“ da oni nemaju nameru da Stojana bilo kome prepuste.
– Imao sam veliko zadovoljstvo da sa Stojanom radim na Seminaru počasnih brucoša. Upoznati tako bistrog i ambicioznog dečka, a opet skromnog i vrlo prijateljskog nastupa, za nas je prava dragocenost koju nećemo ispustiti – napisao je u svom mejlu Stiven Lamija, profesor Njujorškog univerziteta i direktor Programa počasnih studenata.
Ono što je Stivena posebno fasciniralo kada je upoznao mladog Beograđanina, je njegova sposobnost da paralelno sa studijama finansija bude jednako uspešan i u svojoj drugoj velikoj ljubavi – košarci. To raduje i Stojanovog trenera iz Školskog košarkaškog kluba „Zvezdara“, gde je Stojan sedam godina trenirao svoj omiljeni sport.
– Bio je kapiten našeg tima, a pored toga je uspevao da postiže i odlične rezultate u školi. Nisam znao kada taj dečko stigne da odspava. Stalno je dolazio na treninge, a onda žurio kući da uči, uvek nasmejan i pun energije – setno se priseća trener Slobodan Simović.
Da bi neki sportski tim na američkom univerzitetu uspeo, on mora da napuni svoj „budžet“ dobrim ocenama sa studija. Svaki od sportista mora da ima prelazne ocene i određeni prosek kako bi tim opstao, objašnjava Slobodan.
– Kada je Stojan svom timu podigao „budžet“ na najvišu ocenu, oni su bili oduševljeni. Nije im bilo jasno kako uspeva da dobija najbolje ocene i pritom bude jedan od glavnih igrača u timu. Stojan mi se javio tada i rekao „Rekli su da me ne daju“. Bio sam i tužan i srećan istovremeno. Odgovorio sam mu „i ne treba da te daju, konačno neko ceni tvoj trud“- priča Slobodan.
Voleo bi da se vrati
Stojan bi, kaže, ipak voleo da se jednog dana vrati u Srbiju. To je deo njegovog sna od koga još nije odustao, iako mu se ponekad čini da svi drugi jesu. Poslovne ponude u Americi i dalje se nižu. Neke od najvećih američkih banaka, „Bank of America“ i „Chase Bank“ nude Stojanu potpisivanje ugovora, ali on želi da prvo završi master studije jer , kaže, takve poslovne ponude ionako stalno dobija. Jedino iz Srbije nije još nijednu.
– Ako bude prilika u nekoj uspešnoj firmi koja će mi ponuditi dobar ugovor, sigurno je da ću se vratiti – kaže Stojan i žuri na predavanje da se pridruži svojim Njujorčanima.
Izvor:Blic