– Nama je jasno da u budžetu nema puno para i zato smatramo da deo rešenja može da bude i u racionalizaciji školske mreže koja se najavljuje. U Beogradu postoji određeni broj osnovnih škola koje se zatvaraju već u podne jer nema đaka. Mogu da se iskoriste i kapaciteti Ministarstva odbrane, ima mnogo neiskorišćenih kasarni, a na Univerzitetu već ima primera takve saradnje. Mi smo spremni da uđemo i u investicije, ali svakako ne možemo ništa da uradimo bez pomoći države – kaže dr Backović.
Na naš komentar da se već godinama smatra da Srbiji ne treba toliko ekonomista, dekan odgovara da to nije tačan podatak, da se u prvoj godini nakon diplomiranja zaposli više od 90 odsto studenata i da im „stalno pred vratima stoje strane i domaće kompanije”.
– Koliko je ovo atraktivna oblast najbolje pokazuje i podatak da je do sada nastalo tridesetak privatnih fakulteta ovog usmerenja i verovatno se zato stvorio utisak da tih studenata ima mnogo – kaže naš sagovornik, objašnjavajući da već dugo traje „jagma” za diplomiranim ekonomistima, a poslednjih godina posebno za računovođama i bankarima. Inače, na konkurentskoj listi Ekonomskog fakulteta pobrojano je više od 30 privatnih visokoškolskih ustanova na kojima profesori ne mogu da predaju, čak ni da budu članovi komisija. Dekan kaže da je takva odluka doneta davno pre one na nivou Univerziteta, „još pre sedam ili osam godina, kada je počela najezda privatnih fakulteta, što je brzo uticalo da njihov rejting jako oslabi”.
Dr Backović se upravo vratio sa Konferencije udruženja dekana ekonomskih fakulteta Evrope, koja je u Londonu održana na temu finansiranja visokog obrazovanja. Između ostalog, izneti su rezultati istraživanja tima EU, koje je pokazalo da u najvećem delu zemalja visoko obrazovanje dotira država.
– U severnoj Evropi sve visokoobrazovne institucije su državne i nema školarina. S druge strane je engleski sistem, sličan našem, u kojem država dotira između 70 i 90 odsto sredstava, a fakultetima se omogućava da na tržištu ostvare preostali potreban iznos. Taj deo se različito nadoknađuje, na primer u Engleskoj od školarina (stranih studenata najvećim delom), u Austriji i Nemačkoj od istraživačkih projekata… Većina ekonomskih fakulteta u Evropi je normativno prihvatila bolonjski proces, ali ima dosta rezervi, zbog čitavog niza nelogičnosti zbog kojih ćemo i mi morati da menjamo zakon. Evo ovih dana su se svi hrvatski fakulteti izjasnili protiv Bolonje – kaže dekan Backović i navodi jedan od primera tih nelogičnosti –pošto kod nas studenti upisuju predmete, a ne godine, ako bi se striktno poštovao zakon, može se dogoditi da student na četvrtoj godini položi sve ispite osim jednog i da bude prinuđen da čeka narednu školsku godinu kako bi ga polagao jer prvi put ima pravo da taj ispit polaže u junu.
– To je gubljenje vremena. Imamo primer i kolega iz Beča, tamo je takođe veoma masovan Ekonomski fakultet. Oni uopšte ne poštuju bolonjske standarde, jer kada imate nekoliko hiljada studenata rad u malim grupama je praktično nemoguć – dodaje dekan. On kaže da je većina fakulteta prešla na sistem studija „tri godine plus dve” i da ćemo u cilju standardizacije i priznavanja stranih diploma, verovatno i mi morati da napustimo sadašnji sistem „četiri plus jedan”.
Fama o platama
– Mi jesmo bogati, ali ne onoliko koliko bi trebalo i odgovaralo obimu aktivnosti koje se na Ekonomskom fakultetu realizuju. To se u javnosti stvorila fama bez osnova. Naši profesori su relativno pristojno plaćeni, ali smo na proseku BU – kažedekan Ekonomskog fakulteta, profesor dr Marko Backović, ali i navodi da fakultet ima odlično organizovane razne delatnosti koje profesorima otvaraju mogućnost da zarade dodatni honorar, poput izdavanja udžbeničke literature (godišnje oko 100 naslova), istraživačkog centra, centra za permanentnu edukaciju kadrova…
Izvor:Politika