Oba projekta specifična su po tome što upošljavaju veliki broj mladih umetnika, dajući im šansu da pokažu svoje talente u čemu ih podržava Niš art fondacija. Inicijator fondacije je slikar Radovan Lale Đurić, koji je, pored toga što je svoje lične kontakte stavio i u službu organizacije izložbe Leonardovi kodeksi i izumi, pomogao ovaj događaj i finansijski, a na isti način reagovao je i u mnoštvu drugih prilika u kojima je situacija sa novcem bila „kratka“, a odnosila se na pružanje šanse mladim talentima. „Najlepše je ako čovek može da pomogne, posebno mladima“, kaže na početku razgovora za Danas slikar Radovan Lale Đurić.
Šta je misija Niš art fondacije?
– Osnovana je sa ciljem da se pomogne mladim umetnicima da ostanu u zemlji. Počeli smo da radimo sa likovnim stvaraocima i pomažemo im ne samo što ih nagrađujemo. Mi te mlade slikare pre svega pratimo, podržavamo, pokušavamo na izložbama da plasiramo njihova dela i uputimo druge u njihov rad. Postoji i ona druga strana koje napori i talenat mladih zanimaju i mislim da smo vremenom učinili da ti mladi umetnici mogu da žive od slikarstva što je velika stvar. Ohrabrujemo ih da gostuju u inostranstvu, a dobar deo njih, naročito onih nagrađenih, uspevaju i imaju izložbe van zemlje, ali se u nju i vraćaju, a cilj Fondacije polako počinje da se kruniše tim rezultatima.
Na koji konkretan način NAF doprinosi boljoj komunikaciji mladih umetnika sa inostranim umetničkim tržištem?
– Svi finalisti konkursa NAF imaju katalog kao dokument, a laureati i referencu da su nagrađeni. „Filip Moris“ distribuira kataloge po svetu, što takođe pomaže boljoj vidljivosti naših mladih talenata. Oni sami koriste svoje kontakte, a učešće na NAF izložbi služi im kao bekgraund.
Kakvo je interesovanje mladih za ovaj konkurs?
– Dosad se prijavilo njih 150. Tako je uvek u ovo vreme, a onda se poslednjih dana kompjuter usija, poštari stalno ulaze i izlaze s gomilom CD. Neka srednja cifra učesnika na svakom od konkursa je od 800 do 850.
Žiri NAF ostao je, nažalost, prošle godine bez slikarke Olje Ivanjicki?
– Dugo smo razmišljali ko bi mogao da nasledi Olju i odlučili da to bude Kristina Ristić jedna od laureatkinja NAF koja neće više imati pravo učešća na konkursu. Kristina je 2008. godine dobila prvu nagradu, a na drugom konkursu treću. I na taj način mladi umetnici nastavljaju saradnju s Fondacijom i dobijaju neko svoje mesto u društvu. Mladi najbolje prepoznaju impuls onih koji su im generacijski bliski, imaju obrazovanje, kriterijume, nisu opterećeni predrasudama i imaju otvoren način razmišljanja. Na kraju, mladi podržavaju mlade.
NAF pomaže i mlade umetnike u drugim oblastima. Tako je raspisan konkurs za najbolji neobjavljen dramski tekst. Da li će i ovaj konkurs biti ponovo raspisan?
– Raspisali smo pretprošle godine konkurs za dramu za učesnike do 35 godina a o najboljim tekstovima odlučivali su Gordana Suša, Rada Đuričin i Jovan Ćirilov. Onda sam pozvao Kokana Mladenovića da se od izabranih komada naprave predstave u saradnji sa Niškim narodnim pozorištem, koje je finansirao NAF. Ta predstava je dobila šest nagrada na prestižnim pozorišnim festivalima u Srbiji. Ljudi pišu i dalje i redovno se javljaju Fondaciji čekajući sledeći konkurs. Nosio sam se mišlju da sam raspišem konkurs za nagradu „Car Konstantin“ i da pravilo o godinama starosti učesnika proširim do 40 godina. Međutim, tu su se pojavili neki problemi i razočarenja, pa razmišljam da u potpunosti odustanem od tog konkursa.
Ipak, u oblasti dramske umetnosti odlučili ste se da pored osnivača Ateljea 212 – Grada i još nekih sponzora i sami ovom pozorištu priskočite u pomoć za jedan veliki projekat – mjuzikl „Kosa“. Zbog čega?
– Ja sam stao iza Kokana Mladenovića i u januaru prošle godine odvojio jednu količinu novca za nešto što će on raditi sa mladima. Mladenović je izabran jer je i on mlad i jedan je od najboljih u svom poslu i Fondacija je zapravo investirala poverenje u njega. Bilo je više varijanti šta će se raditi, a jedna od njih – da u avgustu mesecu otpočnu pripreme predstave u Pozorištu na Terazijama, a da u septembru po ugledu na Brodvejska pozorišta, ona ide dan za danom tokom čitavog meseca? Tada još nismo znali ni koju ćemo predstavu pripremati. U međuvremenu, Kokan Mladenović je postao upravnik Ateljea 212 i u jednom trenutku pitao me je šta mislim o tome da se uradi rimejk mjuzikla „Kosa“. Meni je taj predlog zvučao fantastično, pogotovo što sam bio u Beogradu pre 40 godina u vreme premijere tog mjuzikla. Otvorilo se naravno i pitanje kupovine autorskih prava i Fondacija je rešila da ih otkupi. Međutim, taj proces ne znači samo napisati ček, nego se uključuju i agenti, advokati i sijaset „jurnjava“ u celoj proceduri. Ipak, mislim da smo na kraju uspeli da dobijamo vrlo pristojnu cenu. Meni zaista nije bilo teško da se oko toga angažujem i finansijski snosim deo troškova. Konačno, približava se i premijera „Kose“ koja je zakazana za 3. februar? Ja verujem, bar po onome što sam video što je Kokan uradio, da će biti fantastična predstava.
Vi ste i svedok prvog postavljanja „Kose“ u Ateljeu 212. Kako je ovaj mjuzikl delovao u to vreme?
– Ja sam vrlo brzo posle „Kose“ otišao u Nujork u vreme ekspanzije hipi pokreta. Ali, mladi se uvek bune, nesvesno traže pravu stvar i ispravno misle.
Mislite li da ovaj mjuzikl može biti jednako aktuelan i popularan danas, kao pre 40 godina?
– Da, jer on tematski tretira mlade i probleme mladih koji su večni i univerzalni. Sada i u Americi ide rimejk „Kose“, ali je ona postavljena kao mjuzikl revijalnog karaktera i ja sam izašao sa polovine te predstave. I kritika ih je sasekla. Mislim da će, naprotiv, ovo što radi Kokan, imati fantastičan uspeh. Bez ikakve lažne skromnosti, mislim da će to biti mnogo puta izvedena predstava i da će sala uvek biti puna.
Izvor:Danas