Međutim, za razliku od vizionara iz inostranstva, u Srbiji još nije otkriven talenat ovog vrednog dečaka. Sa indeksom u koji su upisane samo "desetke", on je samofinansirajući student!
– Ministarstvo prosvete i sporta ne želi da finansira naš smer za softversko inženjerstvo – objašnjava Miloš. – Zbog toga se svi studenti vode kao vanredni i plaćaju školarinu od 2.000 evra. Fakultet sam traži sponzore, pa onda nekoliko najboljih ipak ne mora da plati. Međutim, mi smo uskraćeni za privilegije koje imaju studenti na ostalim fakultetima, pa čak i oni koji ispite polažu sa "šesticama". Ne možemo da konkurišemo za smeštaj u domu, za abonentsku knjižicu, niti za stipendije.
Stojanović kaže da je prve dve godine dobijao stipendiju od opštine Niš, pošto je tamo rođen, ali su mu od septembra i to ukinuli. Razlog je bio administrativne prirode – bez obzira na to što je prosek njegovih ocena deset, on je samofinansirajući student i "podrazumeva" se da mu novac nije potreban.
– Tužno je da Amerikanci imaju više sluha za naše ljude koji uče i dobro rade svoj posao, nego nadležni u Srbiji – smatra Miloš. – Posle licemerno pričaju o "odlivu mozgova", a ništa ne rade da to spreče. Elektrotehnički fakultet je uvođenjem softverskog inženjeringa želeo da naše obrazovanje iz ove oblasti približi evropskim tokovima, ali očigledno je da za to ovde nema sluha.
Z.Rakić
PRVI IZ SRBIJE
ZA boravak u Razvojnom centru "Majkrosofta" na letnjoj studentskoj praksi do sada je konkurisalo više desetina studenata iz Srbije. Miloš Stojanović i Danica Porobić sa Elektrotehničkog fakulteta u Novom Sadu prvi su akademci iz naše zemlje koji su dobili poziv u Redmond. Proces izbora studenata trajao je oko šest meseci. Prvo su profesori davali preporuke, zatim su slali biografije i motivaciona pisma u ogranak "Majkrosofta" u Zagreb, usledio je telefonski intervju i, konačno, evropska selekcija u Varšavi.
(preuzeto iz "Novosti" od 24. maja 2007.)