Istraživanje o položaju i potrebama mladih u Beogradu obavljeno je krajem avgusta i u okviru njega je ispitano 1.427 osoba, starosti od 15 do 30 godina, a obuhvatilo je život, aktivizam, bezbednosnu kulturu i životne stilove mladih.
Zadovoljstvo kvalitetom života, prema tom istraživanju, opada kod starijih pripadnika mlađe generacije, a najlošije ocenjen segment za mlade u Beogradu je stanje u administraciji i upravi.
Vuković je ukazao na rezultate koji se odnose na bezbednosnu kulturu mladih, a koji su pokazali da 14 odsto ispitanika odobrava vožnju u pijanom stanju, 10 odsto njih misli da lake droge nisu problem, a svaki deveti vožnju bez kacige posmatra samo kao formalnost.
"Svaki deveti ispitanik smatra da nošenje kacige kada se voze motori ne može mnogo da pomogne prilikom nesreća, a svaki četvrti upotrebljava sigurnosni pojas prilikom vožnje automobila da ne bi platio kaznu, a ne da bi se sprečile eventualne povrede", kazao je on.
Istraživanje je pokazalo i da se 23 odsto ispitanika oseća potpuno bezbedno, a njih šest odsto potpuno nebezbedno, a da je vrlo mali broj ispitanika spremno da fizički odreaguje na to stanje.
Kada je reč o delu istraživanja koji se odnosi na mobilnost mladih, Vuković je precizirao da je 55 odsto ispitanika navelo da je negde putovalo, što, prema njegovoj oceni, ne odgovara stvarnoj slici, jer među mladima nije poželjno reći da nigde nisu putovali.
Prema tim podacima, osam odsto mladih ne želi da putuje, a za deset odsto glavni razlog za to što ne putuju su problemi oko vađenja viza.
Vuković je naveo i da se rezultati ispitivanja koji se odnose na aktivizam mladih, prema kojima čak 72 odsto njih tvrdi da je aktivno i u "stalnom pokretu" ne odgovaraju podacima koji se odnose na njihovu participaciju u raznim institucijama, organizacijama – samo dva odsto mladih je vrlo aktivno u različitim organizacijama.
Miloš Mojsilović iz istraživačkog tima CESID-a precizirao je da najveći procenat ispitanika čak 44 odsto slobodnog vremena najčešće provodi u druženju i izlascima sa prijateljima, a da se veoma mali procenat njih odlučuje da slobodno vreme potroši na kreativne hobije, pisanje, slikanje, pozorište, bioskope i muzeje.
Mojsilović je dodao da svega tri odsto ispitanika koristi slobodno vreme za edukaciju i učenje, ocenjujući to zabrinjavajućim.
Prema njegovim rečima, veoma mali procenat ispitanika (46 odsto) gotovo da ne vodi računa o svojoj kondiciji i zdravlju, iako Beograd u odnosu na ostatak Srbije ima najrazvijeniju infrastrukturu u toj oblasti.
Mladi u Beogradu, čak 85 odsto njih, kao najučestalije sredstvo komunikacije koriste internet, a većini (72 odsto) nedostaju informacije iz raznih oblasti – o mogućnostima zapošljavanja, obrazovanju, usavršavanju, izlascima…
Istaživanje će, kako je saopšteno, biti osnov za izradu akcionog plana za mlade na nivou Beograda, koji će sadržati niz konkretnih mera vezanih za položaj i potrebe mladih u glavnom gradu.
(Tanjug)