Dodatni troškovi su im plaćanje stanarine, prijavljivanje ispita, kupovina knjiga, skripata, prijavljivanje ispita, izlasci. Oni koji dobiju mesto u domu troškove života mogu da smanje i za 10.000 dinara, ali tu mogućnost ima oko 3.000 od skoro 8.000 upisanih studenata. Inače, stanovanje u Novom Sadu najveći je trošak za brucoše. Ukoliko pridošlice nađu jednog ili dva cimera, mesečno će za smeštaj morati da plate oko 100 evra, jer je za iznajmljivanje stana, u zavisnosti od njegove veličine i dela grada u kome se nalazi, potrebno između 150 i 300 evra. Naravno, za struju, vodu i grejanje mora se platiti još 50 ili 100 evra.
Brucoši koji žele da žive sami u stanu moraće to zadovoljstvo da plate najmanje 200 evra mesečno. Oni kojima je ova svota prevelika moraju da žive s dva ili tri cimera ili da iznajme sobu ili ležaj kod neke gazdarice, što košta oko 80 evra. Ipak, takav život nosi brojna ograničenja pošto vlasnici stanova sobe najčešće izdaju isključivo nepušačima, ne dozvoljavaju korišćenje kuhinje, a upotreba kupatila je ograničena. Većina ne toleriše izlaske nakon 23 sata, a dolazak društva ili pušenje u sobi strogo su zabranjeni. Najviše stanodavaca volelo bi da uzme pare za kiriju, a da podstanar uopšte ne dolazi u iznajmljeni stan.
Često ne dozvoljavaju studentima ni da u sobe unesu kompjuter kako računi za struju ne bi bili visoki.
Brucoši koji slabo poznaju grad, nemaju dobro obaveštene poznanike, a nisu našli smeštaj, moraće da plate i agenciju za izdavanje nekretnina. A njihova cena najčešće je još jedna mesečna kirija.
– Kada sam upisala fakultet, prve godine sam bila na samofinansiranju, što me je koštalo 1.000 evra, koje sam plaćala u ratama. Stan sam sve četiri godine plaćala, uvek oko 150 evra, plus troškovi stanarine, struje, vode. Imala sam i dve cimerke, pa su troškovi bili nešto manji. Mogu slododno reći da me je mesečno studiranje za osnovne stvari koštalo oko 500 evra – priča za naš list Stanka.
Ona kaže da je mesečno na stan trošila minimum 150 evra, na hranu oko 150 evra, za knjige, skripte i ostalo još oko 100 evra. Tu nije računala izlaske ni kozmetiku. Kada se sve sračuna, školovanje mesečno košta oko 1.000 evra. Većina studenata se slaže da najviše uštede oni koji imaju abonentsku karticu jer ih ishrana košta triput manje.
Ipak, uštede su moguće uz pomoć kartice "Euro 26", koju budžetski studenti dobijaju uz abonentsku knjižicu. Kartica košta oko 2.500 dinara i zbog velikog broja odobrenih popusta isplati se već prvog meseca školovanja.
Izvor: Građanski list