Iako se i ove godine očekuje nesmanjeno interesovanje mladih za indeks fakulteta, s visokoškolskih ustanova pred Vladu Srbije stigao je predlog o manjem broju mesta za brucoše, pre svega u kategoriji akademaca koji će sami plaćati školovanje.
Iako se ovo pravilo, koje je primetno poslednjih godina, uglavnom ne odnosi na najatraktivnije fakultete, profesori objašnjavaju da je glavni „krivac” za to akreditacija kojom je počelo uvođenje reda u ovu oblast, ali i ekonomska kriza, prazne klupe na početku školske godine i to što su visokoškolske ustanove počele da obraćaju pažnju na potrebe privrede.
– Fakulteti koji su akreditovani ili su u procesu akreditacije ove godine su iskazali manje zahteve jer su bolje sagledali prostorne i kadrovske mogućnosti. To, međutim, nisu maksimalne mogućnosti našeg univerziteta. Takođe su analizirane potrebe privrede za kadrovima, ali i prošlogodišnji upis i prazna mesta na pojedinim visokoškolskim ustanovama – objašnjava dr Zoran Ponjavić, prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu.
Naš sagovornik podseća da se predloženo smanjenje broja indeksa na Univerzitetu u Kragujevcu, koje je inače najveće u Srbiji, odnosi uglavnom na kategoriju studenata koji će sami snositi troškove svog školovanja, „što znači i da su fakulteti realno sagledali materijalne mogućnosti roditelja, koje su ove godine objektivno manje”. Kod broja studenata koji će se finansirati iz budžeta nema izmena, što znači da fakulteti ipak računaju na novac koji daje država, a koji je, po mišljenju Ponjavića, izvesniji.
Na pitanje koliko država redovno izmiruje obaveze, profesor Ponjavić odgovara da nema problema kada je u pitanju isplata ličnih dohodaka, ali da to nije slučaj sa materijalnim troškovima koji se pokrivaju u malom obimu.
Dr Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da su promene u upisnim kvotama pre svega posledica akreditacije, „jer su neki fakulteti predimenzionirali broj studenata koji nije odgovarao realnim kadrovskim ili prostornim mogućnostima”.
– Osim toga, mnogi fakulteti nisu uspevali da popune upisnu kvotu i, nakon dva ili tri upisna roka, rešili su da broj indeksa prilagode realnom interesovanju mladih – dodaje dekan ETF, napominjući da je ovaj fakultet ostao pri istim kvotama.
Interesovanje mladih, međutim, uglavnom nije u skladu sa brojkama koje stižu sa tržišta rada. U Srbiji je trenutno 31.000 nezaposlenih sa fakultetskom diplomom, a u Beogradu nešto više od 1.600 ljudi.
Na posao najviše čeka diplomiranih ekonomista (7.721), pravnika (5.275), doktora medicine (2.662) i menadžera (1.015), što mlade ne zaustavlja da svakog leta stanu u ogroman red pred vrata najatraktivnijih i najmasovnijih fakulteta.
Iako popularan, beogradski Fakultet organizacionih nauka je ipak predložio manji broj samofinansirajućih studenata.
– Ovakva odluka je posledica akreditacije, odnosno nedostatka kvadrata. Mi i ove godine očekujemo navalu na naš fakultet, ali je problem što nemamo dovoljno prostornih mogućnosti za sve one koji bi želeli naš indeks. U pripremi su i studije na daljinu, pa ćemo tražiti i dodatne kvote. Bez obzira na ekonomsku krizu, nadam se da će nam vlada odobriti i zbog potreba privrede, ali i zbog interesovanja mladih – objašnjava profesor dr Milan Martić, prodekan za organizaciju i finansije FON-a.
On apeluje na vladu da odluku donese što pre (jer se zbog Univerzijade još ne zna kalendar upisa) i da pažljivo razmotri broj budžetskih studenata, jer su, kako ističe, neki fakulteti odredili nerealne kvote, a svake godine im ostaje mnogo praznih klupa.
Izvor:Politika