– Ako neko upiše pravo ili ekonomiju, moći će posle treće godine da dobije diplomu pravnika ili ekonomiste, posle četvrte diplomiranog pravnika, a posle pete mastera prava. Prema postojećem zakonu, studije prava traju pet godina i tek posle toga student može da ide na pravosudni ispit, dok će posle usvajanja izmena to biti moguće posle četvrte godine – objašnjava Avramović.
Druga novina koju donose ove izmene je ”favorizovanje” dobrih studenta, bez obzira na to da li su oni na budžetu ili su samofinansirajući. Da bi dobili mesto na budžetu, studenti će ubuduće morati da zagreju stolicu i ostvare dobar prosek, a ne kao do sada da samo ispune uslov.
– Fakulteti će praviti rang-liste za upis studenata na budžet, a kvota će biti 20 odsto od ukupnog broja mesta na budžetu – ističe Avramović. – To znači da će i samofinansirajući studenti koji vredno rade i imaju dobar prosek moći da se upišu na besplatne studije. Mesto na listi zavisiće od proseka i od toga kada je položen poslednji ispit. Ako je neko upisan na budžetu, nema garancije da će i narednu godinu ostati u istom statusu.
Magistri bez roka
Treća izmena odnosi se na postojeće magistre. Oni neće imati ograničen rok za doktoriranje do 2012. godine, kako je to predviđeno postojećim zakonom. Kako ističe Avramović, rok se briše a oni izradom i odbranom doktorske disertacije, bez prolaska kroz trogodišnje doktorske studije, mogu da doktoriraju.
Izvor: Večernje novosti