Ukoliko tinejdžer radnim danima ne ustaje pre 9, a vikendom spava i posle 11 sati – nema razloga za brigu: u to vreme u proseku počinje dan za većinu mladih u Srbiji.
"Mislim da ove dve generacijske grupe, stiče se utisak kao da žive u dva paralelna vremena, u dva različita sveta, možda u dve planete", kaže Srbobran Branković iz Medijum galupa.
"Kad je u pitanju generacijska grupa od 18 do 25 godina, 42,5 odsto ustaje posle 11 sati i to je jedan od podataka koji me je zapanjio", kaže on.
Dugo spavanje i samo oko sat učenja dnevno, pri čemu devojke fakultetskog uzrasta učenju posvećuju duplo više vremena nego muškarci, pokazuje da mladi ne veruju u rad i ulaganje u svoju budućnost.
Razloge za takav stav uglavnom vide u svom okruženju:
"Stanje u državi, znači, pored tog stanja još more drugih stvari jer apatični su svi, a ne samo mladi."
"Mislim da je to jedna pojava koja se ne može generalizovati za sve mlade. To u principu najviše zavisi od bioritma koji čovek ima."
"Ne mogu da krivim za to državu, ja verujem da će se to promeniti, ali na tome upravo mi mladi treba da radimo, ne treba da krivimo druge."
Razlike u dnevnim ritmovima između generacija dece, mladih i ljudi srednje dobi teoretičarka kulture Zorica Tomić tumači kao posledicu kulturne specifičnosti naše zemlje, "u kojoj se izlazi u ponoć", ali i svojevrsnog ostatka načina života devedesetih, kada je, kako je kazala, došlo do promene sistema vrednosti i "zamene (ritma) noći i dana".
Ona kaže da je problem apatije mladih epohalan i da je dodatno naglašen u vreme ekonomske krize. "Bekstvo u snove je zapravo najbolji način da se suočimo sa realnošću", kaže Tomićeva, profesorka Megatrend univerziteta.
"Sa druge strane, odsustvo ambicije, koje možemo detektovati kroz procenat vremena koje mladi ljudi provode u učenju, čitanju ili bilo kakvoj drugom kulturnom uzdizanju, takođe govori u prilog tezi da se na horizontu ne vidi potpuno jasno ideja o budućnosti", kaže ona.
Istraživači kažu da je apatiji među mladima doprinelo i korišćenje modernih načina komuniciranja – interneta, mobilnih telefona, a da je sve manje neposrednih kontakata iz kojih bi se dobijale pozitivne životne ideje.
Podaci iz istraživanja
Građani Srbije u javnom prevozu provedu dve godine tokom svog života, pokazalo je ovo istraživanje.
Građani Srbije u javnom prevozu prosečno provedu 39,34 minuta dnevno – što je gotovo 10 dana godišnje, a najviše vremena u prevozu "gube" Beograđani, kazao je Srbobran Branković.
Žene u Srbiji u kući rade pet puta više u odnosu na svoje partnere, a najveća razlika u toj podeli posla je na selu, gde je taj odnos čak 9,5:1.
Kućne poslove najvećim delom obavljaju osobe starije od 40 godina, najviše stariji od 60, a najmanje su "kućno angažovani" mladi između 12 i 17 godina, kazao je Branković.
Prema njegovim rečima, najmlađi ispitanici provedu čak 15 puta manje vremena u kućnim poslovima od najstarijih, a podela poslova na ženske i muške nastaje već u 18. godini, dok je najizraženija kod ispitanika između 25. i 30. godine.
Građani Srbije skoro trećinu života provedu spavajući – 7,37 sati dnevno, a najčešće ustaju oko sedam časova, kazao je Branković.
Žene u proseku spavaju sedam sati i 40 minuta, a muškarci šest minuta manje, pa pripadnice lepšeg pola u toku svog života (prosek 76 godina) u snu "potroše" 116 dana više nego muškarci.
Istraživanje dnevnih aktivnosti građana Srbije pokazalo je da devojčice (uzrast od 12 do 17 godina) uče dnevno u proseku 77,7 minuta, dok dečaci na tu aktivnost utroše 48 minuta.
Takva praksa se nastavlja i u generaciji između 18. i 24. godine u kojoj devojke provode 68 minuta dnevno u učenju, a muškarci skoro dvostruko manje – 36 minuta, zbog čega ne čudi i podatak da su žene do 40. godine obrazovanije od muškaraca iste dobi, ocenio je Branković.
Istraživanje, u kome je učestvovalo 1.600 ispitanika, pokazalo je da u toku dana građani Srbije 427 minuta dnevno utrošne da dnevnu rutinu, od čega na poslu ili u školi provode 47 odsto vremena, a u kućnim poslovima 18 odsto vremena.
U toku dana građani 13 odsto vremena potroše na dnevne obroke, u prevozu provedu devet odsto svog vremena, a 10 odsto posvete održavanju lične higijene.
Izvor:B92