– Ideja je da studentima omogućimo izlaz posle tri godine sa zvanjem struke, recimo pravnik ili ekonomista. Posle četiri godine imali bi zvanje diplomirani pravnik ili ekonomista, kao što je bilo i dosad, a posle pete godine bi dobili zvanje master. Nismo našli zajednički jezik sa studentima oko naziva, jer oni predlažu da prvi i drugi izlaz nose naziv pravnik prvog i pravnik drugog stepena, a treći izlaz diplomirani pravnik-master – kaže Sima Avramović, predsednik Statutarne komisije Univerziteta u Beogradu.
Druga novina koju donose izmene i dopune zakona predviđa promene u načinu finansiranja studija. Dosad su svi budžetski studenti koji ispune uslov za upis naredne godine zadržavali taj status, a ubuduće bi fakulteti trebalo da prave rang-liste studenata sa najboljim prosekom koji će moći da se školuju o trošku države. Jelena Veljić, član radne grupe i student prodekan Filozofskog fakulteta, međutim, kaže da se studenti zalažu da svi koji osvoje 60 ESP bodova treba da budu na budžetu, bez obzira na prosek. Akademci smatraju i da bi država trebalo da finansira školovanje što većeg broja studenata iz budžeta.
Konačni predlog radne grupe trebalo bi da bude završen uskoro, a nakon toga o njemu bi trebalo da se izjasne Senat, Savet Univerziteta u Beogradu i Konferencija univerziteta Srbije i da potom bude upućen Ministarstvu prosvete.