Reč je, zapravo, o originalnoj ideji bivšeg harvardskog studenta, Marka Cukerberga. On je hteo da se putem Interneta povežu ljudi koji se već poznaju ili su po nečemu bliski. Tako je sajt, prvobitno namenjen komunikaciji polaznika Univerziteta Harvard, 2004. godine prerastao u ozbiljan posao, od koga može itekako da se zaradi. Dvadesetčetvorogodišnji Cukerberg je, od reklama na profilima korisnika, zaradio milijardu i po dolara i postao jedan od 400 najbogatijih Amerikanaca.
Mini istraživanje magazina "Women" pokazalo je da se ovaj servis najviše koristi za održavanje i obnavljanje prijateljstva s ljudima koji žive daleko, dok manji broj ispitanika ovim putem sklapa nova poznanstva ili traži ljubavnu avanturu.
Potvrđujući podatke istraživanja, apsolvent žurnalistike u Banjaluci, Marko Šikuljak, primjećuje da većina ljudi radije odgovara na privatne poruke na "Fejsbuku", nego na standardni mail. On kaže da neki korisnici od profila prave improvizovan CV i tako traže posao.
"To govori o rastućoj popularnosti 'Fejsbuka', koji je zabavan i zbog fotografija, njihovih komentara i statusa. Slanje šaljivih video snimaka, cirkularnih pisama, te učlanjivanje u različite grupe je manje zanimljivo. Većina se brzo navuče, jer je to trend, pa ’ubija’ vreme simulirajući flert i druženje", kaže Šikuljak.
"Evo, skoro me je startovao neki lik i pitao jesam li biseksualac, a ako nisam da ga spojim s osobom sličnih interesovanja. Dakle, sve je moguće!“, objašnjava on.
Virtuelni umesto realnog sveta
Virtuelni svet "Fejsbuka", tvrde medicinski stručnjaci, stvara nerealnu sliku stvarnosti, pogotovo kod mladih, koji su najčešći korisnici socijalnih mreža. Oni to nazivaju begom od stvarnosti, što negativno utiče na psihu i stvara zavisnost. Ako više od tri sata dnevno provedete na Fejsbuku vreme je za uzbunu.
Šarolika ponuda jednog od najposećenijih Internet stranica omogućava živu interakciju s korisnikom. Poseban specijalitet su aplikacije, pomoću kojih prijatelju možete čestitati rođendan, virtuelno ga zagrliti i poljubiti, ili pročitati omiljene novine. Virtuelni kućni ljubimac, najnoviji BMW i Bred Pit pride – podrazumevaju se na "Fejsbuku".
Iako je ova mreža podešena da korisnik sam kontroliše nivo i stepen privatnosti, to često nije slučaj u praksi. Na primer, fotografije postavljene na ovom sajtu postaju vlasništvo servisa i mogu se koristiti u bilo koje svrhe.
"Fejsbuk" se suočava i sa nekoliko tužbi zbog narušavanja privatnosti i prava intelektualnog vlasništva. Grant Rafael je, prema presudi Visokog suda suda u Londonu, ove godine morao da plati 44.000 dolara za zloupotrebu privatnosti školskog kolege Metjua Firshta.
"FB ne može biti potpuno pouzdan, jer svako može u tuđe ime nešto da napiše. Znam nekoliko poznatih faca, koji nemaju nikakve veze sa ovim web servisom. Neko ih je, bez prethodnog pristanka, registrovao i ’druži’ se s ljudima u njihovo ime", kaže novinar Vladimir Blagojević i naglašava da je za sada nemoguća potpuna provera identiteta korisnika.
Sa ovakvim zloupotrebama najviše se suočavaju javne ličnosti. Tako je identitet Džordža Buša, predsednika SAD-a, neovlašćeno uzelo preko 400 osoba, a ako u pretraživaču "Fejsbuka" ukucate ime tenisera, Novaka Đokovića, pojaviće se 30 profila!
(MONDO/WOMEN)
Podeli sa drugima na: