[ youth.rs ]

Seminarski 10 evra!

IZREKA da se znanje ne može kupiti u Srbiji je davno pobijena. Tome su doprineli pojedini korumpirani profesori, ali i snalažljivost nekih studenata za koje bi se u normalnim uslovima reklo da su na fakultete – zalutali. Oni kojima ni na pamet ne pada da zagreju stolicu uvek pronađu rešenje da bez muke dođu do cilja. A u svemu tome, neko vidi i način za laku zaradu. Tako su brojni "entuzijasti" smislili kako da profitiraju na neradu nekih akademaca. Osim iznajmljivanja "bubica" koje koriste prilikom polaganja ispita, hit je kupovina seminarskih, maturskih i diplomskih radova putem Interneta

Na specijalizovanim sajtovima postoje spiskovi svih predmeta i tema, pa se za 800 dinara mogu kupiti radovi iz botanike, etike, marketinga, filozofije… Dovoljno je samo da zainteresovani student izabere temu, pošalje poruku na određeni broj telefona i uplati novac na žiro-račun. U roku od 24 časa, na njegov mejl stići će rad. Tako nema potrebe da student čita obimnu literaturu i provodi sate ispred kompjutera kucajući tekst. Sve je za njega uradio neko drugi, a ostaje mu još da odnese indeks da bi mu profesor upisao ocenu. Maturski radovi za srednjoškolce i diplomski su skuplji, pa za njih treba izdvojiti oko 3.500 dinara.
Profesori na univerzitetima u Srbiji kažu da su upoznati sa svim studentskim prevarama i tvrde da uspevaju da se sa njima izbore. Ne ide im, međutim, u prilog činjenica da je samo na jednom sajtu u protekloj godini prodato čak 7.000 seminarskih radova.
– Znamo da postoje oni koji su se specijalizovali za pisanje seminarskih radova – potvrđuje profesor dr Marko Backović, dekan Ekonomskog fakulteta. – Da bi sprečili da se to događa, svake godine profesori daju novi spisak tema za seminare, od kojih student bira jednu. Kada određena tema bude obrađena, ona se briše sa spiska i niko od studenata ne može više pisati rad o tome.
Na beogradskom Filološkom fakultetu uvereni su da njihovi studenti ne varaju, jer postoji sistem kontrole njihovog znanja.
– Nismo imali takve slučajeva, ali smo čuli da se takve stvari dešavaju – kaže profesor dr Predrag Bunjak, prodekan za nastavu na Filološkom fakultetu. – To nisu prevare na duge staze, pošto se na ispitu lako može proveriti ko je učio. Studenti za pisanje seminarskog rada dobijaju literaturu koju moraju pročitati kako bi napisali rad, tako da iako pokušaju, na ispitu će se videti da nisu pročitali ono što je trebalo.
Na sajtovima koji se bave prodajom radova stoje i poruke studentima da mogu da oslobode vreme za neke druge stvari, a da brigu oko rada prepuste "stručnjacima". Profesori, ipak, poručuju da za akademce nema pametnijeg posla nego da se sami potrude i da zarade svoje ocene.

BEZ PREVARA
PRIVATNI fakulteti su posebno ozloglašeni, kada su u pitanju razne prevare, a među studentima je uvreženo mišljenje i da se manje uči i lakše diplomira. Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta "Singidunum", tvrdi da to nije tačno.
– Ne može da se desi da studentu neko drugi napiše seminarski rad – objašnjava profesor Stanišić. – Kod nas je takva organizacija, da deo rada studenti pišu na fakultetu, a deo kod kuće. Oni ono što su napisali i usmeno obrazlažu, dok dvoje profesora čita rad. Ako se bilo šta posumnja studentu se postavljaju dodatna pitanja kako bi se proverilo da li je on autor seminarskog.

"ČITAJU" I LEKTIRE
NA Internetu se ne obavlja samo razmena i prodaja seminarskih radova. Igrajući na kartu lenjosti nekih srednjoškolaca, kreatori sajtova prave i zbirke referata i sižea dela školske lektire. Tako đaci ukratko mogu "pročitati" Kamijevog "Stranca", Andrićevu "Prokletu avliju"…

Izvor:Novosti

Exit mobile version