Ovi podaci, a slično je i na drugim fakultetima, pokazuju da su tačne tvrdnje pojedinih stručnjaka da je studiranje u Srbiji najskuplje, jer se u našoj zemlji sredstva fakultetima opredeljuju samo prema broju upisanih studenata. Fakulteti ni na koji način nisu u obavezi da što više studenata dovedu do diplome. Zato kod nas studije traju predugo, zato je prolaznost na ispitima nikakva, zato malo studenata daju godinu za godinom. A na većini fakulteta su deca koja su bila sjajni đaci u srednjim školama. Praktično, fakultetima se plaća neuspeh. Ako se broj diplomiranih u roku podeli sa sumom novca koju država daje napred pomenutim fakultetima, dolazimo do katastrofalnog podatka da jedna diploma košta preko milion evra. Ovoj računici se može štošta prigovoriti, ali i ona je jedan od pokazatelja stanja na srpskim univerzitetima.
Nema motivacije
Kada bi država, osim upisanih studenata, uzimala u obzir i broj studenata koji završe u roku, pa na osnovu toga određivala finansiranje, situacija bi bila drugačija. Ovakav sistem finansiranja nije nepoznat i već ga odavno primenjuju pojedine evropske zemlje. Danska je u tom smislu otišla najdalje. Kod njih je 2000. godine uveden sistem finansiranja fakulteta koji se kolokvijalno zove „taksimetar sistem“. On podrazumeva da fakultet dobije određena sredstva za svaki položen ispit studenta.
– Sistem je uveden pre osam godina i nedavno su urađene analize da se vidi da li je ovakav način finansiranja doveo do snižavanja kriterijuma na fakultetima. Rezultati su pokazali da na globalnom nivou nije došlo do snižavanja kriterijuma – kaže za „Blic nedelje“ Martina Vukasović, istraživač Centra za obrazovnu politiku.
Od zemalja u okruženju, Slovenija je napravila najveći pomak što se tiče finansiranja fakulteta i prohodnosti studenata na njima. Kod njih se, osim broja upisanih studenata, sredstva opredeljuju i po broju diplomaca.
– Kada bi kod nas sistem finansiranja bio drugačiji, onda bi fakulteti imali motivaciju da se potrude da više studenata završava fakultet i to da završavaju u predviđenom roku. Država je propustila da reformiše sistem finansiranja fakulteta, tako da postojeći ne podržava Bolonjski proces – objašnjava Vukasovićeva. Ona kaže da sistem finansiranja fakulteta ne treba da ode ni u drugu krajnost, odnosno da se u obzir uzima samo procenat diplomiranih studenata i vreme njihovih studija, jer postoji opasnost da bi to snizilo kriterijume na našim fakultetima.
Danas se na relaciji fakulteti – resorno ministarstvo glavna koplja lome ko kome i koliko para duguje, a ne šta se za potrošene pare uradilo. Prorektor Beogradskog univerziteta za finansije Branko Medojević kaže da država duguje fakultetima 20 miliona evra, što je ministar nedavno demantovao.
Država se povlači
– Onda se pitaju gde idu pare od školarina studenata. Idu za pokrivanje materijalnih troškova. Ako jedan fakultet poveća sopstveni prihod, država automatski smanjuje izdvajanja za njega. Ta sredstva se usmeravaju drugim fakultetima koji ne mogu da izađu na tržište – objašnjava Medojević, i dodaje da će dugog studiranja biti sve dok se studentima bude dozvoljavalo prenošenje bodova iz godine u godinu.
Ljubiša Rajić, profesor Filozofskog fakulteta, kaže da problem prohodnosti na fakultetima nije tipičan srpski problem, oko 25 odsto svih studenata u Engleskoj odustaje od studija, iako oni imaju neuporedivo bolje organizovan obrazovni sistem.
– Mi ne uzimamo u obzir da visoka prohodnost na fakultetu zahteva stalno prisustvo na časovima, intenzivno vežbanje, praksu, a to podrazumeva da studenti ne moraju da rade da bi preživeli. Potreban je bolji sistem stipendiranja i kredita studenata od strane države. Nastava mora da se odvija na jednom mestu, da bude visokog kvaliteta sa mogućnošću prakse. Kako neko može da očekuje nešto od studenata biologije koji nastavu prate na pet različitih mesta u gradu – pita se prof. Rajić.
On kaže da ni Vlada nije zainteresovana da finansira državne univerzitete i da na fakultete prebacuje sve veći deo troškova. Ne može se očekivati visoka prohodnost a da fakulteti nemaju laboratorije, internet vezu, grejanje.
Izdvajanja države za beogradske fakultete
Fakulteti, iznosi u 2008.
Tehnički fakulteti 1.674.189.076
Arhitektonski 152.399.474,81
Građevinski 179.295.898,91
Elektrotehnički 205.171.843,48
Mašinski 289.964.123,32
Rudarsko-geološki 172.124.167,19
Saobraćajni 193.488.188,34
Tehnološko- metalurški 216.004.075,46
Tehnički – Bor 107.383.539,75
Fakultet organizacionih nauka 158.357.765,23
Društveno-humanistički fakulteti 1.375.241.737
Ekonomski 158.350.210,01
Pravni 154.701.505,15
Filozofski 322.770.225,53
Filološki 452.779.955,89
Fakultet političkih nauka 99.212.529,92
Fakultet bezbednosti 52.872.688,82
Učiteljski 134.554.622,07
Medicinski fakulteti 1.464.154.965
Fakultet veterinarske medicine 170.652.975,85
Defektološki- FASPER 106.292.229,35
Medicinski 672.944.309,63
Stomatološki 188.472.855,87
Farmaceutski 213.740.973,55
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 112.051620,75
Biotehnički fakulteti 481.328.674,5
Poljoprivredni 311.396.980,30
Šumarski 169.931.694,23
Prirodno-matematički fakulteti 649450864,8
Fizički 91.842.370,91
Matematički 137.490.128,45
Hemijski 143.993.597,00
Fizička hemija 58.508.993,86
Biološki 129.569.470,35
Geografski 88.046.304,26
Univerzitet umetnosti u Beogradu 688522497,1
Fakultet muzičke umetnosti 234.078.292,73
Fakultet primenjenih umetnosti 171.989.284,00
Fakultet dramskih umetnosti 181.834.736,71
Fakultet likovnih umetnosti 100.620.183,69
Izvor:Blic